Више температуре, мање падавина

Милано који личи на Венецију, снег у Африци и Јужној Америци, неуобичајено ниске зимске температуре забележене у јулу у Аргентини и Чилеу, оборени температурни рекорди од када постоје мерења у Србији – само су део екстремних временских прилика које харају нашом планетом последњих месеци. Дугорочне прогнозе за Србију говоре да ће температуре расти у наредне три деценије, док ће падавина бити мање за око 30 одсто.
– Екстремне временске прилике попут топлотног таласа који је у јулу захватио Србију у трајању од недељу дана са температуром већом од 40 степени Целзијуса у 22 града, неће се поновити до краја лета – прогнозира Момчило Живковић, метеоролог. По његовим речима, до краја године очекују се нешто више температуре у односу на просечне, посебно у југоисточној Србији, што је у складу са трендом глобалног отопљавања и ефекта стаклене баште због све веће концентрације гасова у атмосфери.

"У Србији ће температуре расти у наредне три деценије", каже Владан Дуцић, климатолог. Како наводи у појединим областима могу се очекивати разлике у брзини раста и тренду средње годишње температуре од плус 0,3 степена по деценији на северу земље до 0,2 по деценији на простору југоисточне Србије. Што се тиче количине падавина, у летњем периоду очекује се смањење до 2020. године од око 40 одсто у Неготинској крајини, 30 одсто у источном и југоисточном делу Србије, а у Војводини, Шумадији и Поморављу од 20 до 30 одсто.

Научници који су проучавали температурне рекорде у Европи закључили су да се дужина топлотних таласа удвостручила од 1880. године са 1,5 на три дана у просеку. Такође, утврдили су да се утростручио број летњих дана који су далеко топлији од просека . Тим научника, који предводи Пол М. Дела-Мартаса са Универзитета Берн у Швајцарској, каже да ови налази потврђују теорију да глобално загревање може да гурне Европу у екстремне услове. Они су препоручили да здравствене организације у регионима раде на томе како да се по људско здравље смањи ризик од летњих топлота, пише Вашингтон пост".

"Гардијан" на насловној страни доноси процену британских научника да ће се после 2009. године глобално отопљавање драматично убрзати.

За сваку годину у наредној деценији постоји вероватноћа од 50 одсто да ће бити топлија од 1998. године, када је забележена највиша просечна температура на планети. Научници су до таквог предвиђања дошли тако што су велики број статистичких података, између осталог температуру воде и ваздуха на разним тачкама на Земљи, унели у компликовани компјутерски модел.

Овај лист наводи и да су се научници до сада бавили прогнозама последица глобалног отопљавања за 50 или 100 година, али да овај модел који су применили британски стручњаци омогућава да се предвиде температуре у наредних неколико година, што би владама широм света требало да омогући да се припреме за велике врућине, падавине и друге неприлике.

И Светска метеоролошка организација са седиштем у Женеви саопштила је да је свет суочен с низом екстремних, рекордних временских прилика у овој години. Ова организација је навела да су температуре на површини земље у јануару и априлу и јулу достигле рекорд откако је почело бележење температуре 1880. године, и биле су степен више од просека у тим месецима, пренела је агенција Ројтерс. Како упозорава Светска метеоролошка организација климатске ће промене довести до даљег раста просечних температура, већег броја падавина и олуја, пораста нивоа мора и промене начина циркулације између океана и атмосфере.

Ове године у Енглеској и Велсу мај и јуни су били рекордно кишни, а у поплавама је живот изгубило деветоро људи, док штета премашује шест милијарди долара. Влага је достизала ниво какав се не бележи од 1766. године.

У Немачкој април је био најсушнији откако се прати хидрометеоролошка ситуација (од 1901. године), док је мај био рекордан по падавинама.

У многим европским земљама у априлу је дошло до највиших икада забележених температура за тај месец док су рекордне врућине притисле западну и централну Русију у мају, а југоисточну Европу у јуну и јулу.

У Аргентини и Чилеу неуобичајено ниске зимске температуре забележене су у јулу, док је у Јужној Америци у јуну падао снег, први пут од 1981. године.

Н. Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Стабилан и сув септембар

У периоду од 18. августа до 3. септембра биће стабилно и суво време са средњим дневним температурама знатно изнад вишегодишњег просека. Јутарња температура биће око 21, а највиша дневна око 35 степени Целзијусових. Јутарња температура биће између 15 и 21 степена. Око 18, 19, 21. и 22. августа биће променљиво време при чему су могући локални пљускови и грмљавина, док се око 27. августа очекује пролазно наоблачење са кишом местимично, локалним пљусковима, грмљавином и умереним северозападним ветром. Слаб до умерен северни ветар дуваће 21. и 22. августа.

До краја прве декаде септембра, уз чешћу појаву кише местимично, пљускова и грмљавине, средње дневне температуре биће незнатно испод вишегодишњег просека (од 18 до 20 степени). Јутарња температура биће од 12 до 15, а највиша дневна од 23 до 26 степени.

До средине септембра поново ће бити стабилно и суво са средњом дневном температуром у границама вишегодишњег просека. Јутарња температура биће у интервалу од 15 до 19 степени, а највиша дневна око 28 степени.