Туристи "сакрили" милион евра

У шпицу туристичке сезоне у Србији је боравило око 95.000 туриста, а оно што забрињава јесте податак да је сваки трећи туриста био нерегистрован. Према подацима Туристичке организације Србије, која је добила информације на основу анкете и процене туристичких центара, однос између пријављених и непријављених гостију у приватном смештају је готово идентичан.
Тако је почетком августа на Златибору у регистрованом приватном смештају било 5.157 гостију, док се процењује да је непријављено било 4.880 туриста. Слично је и у Врњачкој Бањи где је био регистрован 3.631 гост, а оних који "нису стигли да се упишу" било је 3.500. Тренутно је најтежа ситуација у Сокобањи где је више непријављних (5.200) у односу на пријављене (4.711) туристе. И у другим местима има непријављених туриста, али се њихов броји мери само - стотинама.

Колики је губитак уколико се посматра само ненаплаћена боравишна такса? За сада нико у јавности не жели то макар приближно да процени.

Према нашем истраживању, заснованом на просечној цени боравишне таксе од једног евра и процени да у Србији пуна сезона траје само 50 дана и да је у том периоду просечно 20.000 гостију непријављено, произлази да за годину дана ови "туристи" не плате своје обавезе у висини од милион евра.

Одмах се поставља питање исправности овакве анализе и висине изгубљене добити. Поређење са земљама у окружењу чији су званичници изнели податке о оваквој врсти туристичких губитака могло би да покаже да је наша рачуница у основи само - превише оптимистичка.

Тако је главни туристички инспектор Црне Горе Божо Вучековић пре неколико дана изјавио да буџет годишње губи 5,2 милиона евра због неплаћања боравишне таксе. Треба подсетити да је ових дана у Црној Гори око 105.000 туриста, док је у Србији десет хиљада мање, што указује и на могуће стварне губитке у Србији од неплаћања ове накнаде.

Према процени Вучековића, проблем сиве економије у туризму толико је изражен да се чак две трећине лежајева у приватном смештају издаје нелегално. Само на територији општине Будва, која остварује преко 60 одсто промета у туризму, како наводе поуздане процене има око сто хиљада лежајева. Званично пријављених кревета за издавање је четири пута мање.

Ништа није боља ситуација ни у другим државама у окружењу. Тако су у Хрватској израчунали да страни држављани поседују чак 50.000 кућа за одмор, а да процене указују да странци у овој држави имају у власништву чак 300.000 лежајева. Ови "кревети за одмор" издају се ван званичних контрола и држава не убира приходе од боравишне таксе и пореза. Према једној рачуници која је представљена у медијима а односи се на прошлу годину, Хрватска само од неплаћања боравишне таксе губи 12,3 милиона евра. Хрватска од туризма ове године планира приход од чак 6,8 милијарди евра, укупно има регистрованих 450.000 постеља у приватном смештају.

У Србији се не планира оволики приход од туризма и зато је велики проблем за туристичке посленике да прикупе што више новца по основу боравишне таксе. Тим пре што укупан износ од ове таксе припада управо туристичким центрима, а новац се инвестира у локалну туристичку промоцију, туристичку сигнализацију и, како закон налаже, за рад туристичко-информативних центара.

За сада се као "шала" препричава догађај према коме је у једном туристичком центру Србије евидентиран случај да је више гостију платило боравишну таксу него што укупно има категорисаних кревета у том месту. Решење је у довитљивости "српског домаћина" који је своје такозване рођаке, пријатеље и кумове пријавио као госте. Наравно "заборавио" је да претходно категорише своје апартмане собе, тако да формално није имао обавезу да плаћа боравишну таксу.

Ови "вредни домаћини" израчунали су да је боље да уредно плаћају таксу, а да се њихови туристички апартмани и даље воде као куће за одмор. Да свако има користи - и газде и општина, а за оних милион евра који недостају српском туризму од боравишне таксе постараће се, ваљда, неко други.

------------------------------------------------

Туристички промет у Србији је за првих шест месеци ове године повећан у просеку за чак 19 одсто, тако да је извесно да ће туризам Србије ове године бити међу европским рекордерима. Сви градови и туристички центри остварили су двоцифрене стопе раста. Једноцифрене стопе остварили су само Копаоник са ноћењима странаца и Сокобања са домаћим туристима.

Домаћих туриста било је укупно више за 20, а иностраних за 16 процената. Највећи пораст туриста из Србије има Нишка Бања у којој је боравило за 77 одсто више гостију, док су ипак најпосећенији Копаоник, Београд, Врњачка Бања и Златибор. Први на листи интересовања странаца су Нови Сад са порастом од чак 30 одсто, а следе Ниш и Београд где је гостију било више за 18 процената. Ипак, највише страних гостију боравило је у Београду, а затим у Новом Саду и на Копаонику.

Србија је у првој половини 2007. године била најпривлачнија Русима којих је било за чак 39 одсто више него прошле године у исто време. Интересовање за боравак на овим просторима показали су Немци са порастом од 34 одсто и Аустријанци којих је било више за 31 проценат. Ипак, и даље суверено прва четири места држе земље са простора некадашње СФРЈ - БиХ, Црна Гора, Словенија и Хрватска. Интересантно је да је једино код грађана Црне Горе забележен пад интересовања за Србију и то за 19 одсто.