Извиђачи у улози спасилаца

Били смо први у одбрани, бићемо први у обнови – али обнова поплављеног подручја мора бити озбиљно организована од стране државе, говоре углас представници Савеза извиђача Србије и Београда и чланови Волонтерског сервиса Србије и истичу да је за спасавање људи и одбрану града потребан ентузијазам, а за обнову земље озбиљна организација посла.

–Ми смо први прискочили у помоћ жртвама поплава – захваљујући брзој реакцији извиђача из бујице код фабрике „Рекорд” у Раковици спасен је један човек, а храна је достављена многобројним породицама које нису напустиле своје домове у Реснику. Чамцем су евакуисана и два ватрогасца који су се нашли заробљени у једном од домаћинстава којима су пружали помоћ. Извиђачи из одреда „Вождовац” су у сарадњи са људима из Сектора за ванредне ситуације евакуисали 30 станара старачког дома у Умчарима. У овом моменту 32 извиђача чисте предео око ТЕНТ-а, а сутра ћемо помагати људима да рашчисте своје куће. Спремни смо да помогнемо у обнови земље, али она мора бити организована, не сме да се деси да неко крене у поплављена подручја без рукавица или заштитних маски – истиче Петар Матић, секретар Савеза извиђача Београда.

Бранко Давидовић, старешина Савеза извиђача Србије, каже да више од 4.000 извиђача широм Србије помаже жртвама поплава.

– Ми смо у приправности од 14. маја, а становницима Обреновца у помоћ је прво стигла чета извиђача из Ниша – тек после су дошли војска, полиција и руски спасиоци. Нама не фали ни мотивација ни знање већ средства – иако се ми и даље налазимо на списку удружења од посебног значаја за војску и полицију, већ годинама не добијамо никакву опрему, а једино што тражимо јесте да нам полиција дарује своју стару опрему – истиче овај старешина извиђача.

Он додаје да су многи млади волонтери разочарани степеном дезорганизације на терену и каже: „Ако младој особи пуној ентузијазма и адреналина кажете да није потребна у одбрани града и да је ’прекобројна’, она ће понудити своју помоћ још једном или два пута. Ако је поново одбијете, неће се јавити када држава буде звала на обнову поплављеног подручја.”

Бојан Бероња, координатор међународне размене волонтера у Младим истраживачима Србије, каже да велики број људи већ размишља како да помогне када се вода повуче.

– Ми смо у сталном контакту са Коалицијом младих Србије и Националном асоцијацијом практичара омладинског рада и сада размишљамо како да координишемо људе који хоће да помогну, односно како да окупимо оне који знају и обучимо оне који не знају да се тај ентузијазам људи спремних да помогну жртвама поплава не би „потрошио”.

Он додаје да су многи изненађени ентузијазмом младих, али упозорава да ту енергију треба паметно употребити.

– Дешавало се да се волонтери одвезу аутобусима до Обреновца, Макиша, Шапца и Сремске Митровице и онда их оставе да се промрзли, гладни и мокри врате кући ауто-стопом. Радне акције након Другог светског рата су успевале јер је иза њих стајала добра организација државе – без организације, поделе посла и обучености волонтера, нема резултата – закључује Бојан Бероња.