Нису били остављени

...и једним од спасилаца

Багира, мали црни мачак који име дугује познатом лику пантера из „Књиге о џунгли”, наједном је и сам постао јунак једне авантуре: његову ведру свакодневицу у Баричу пореметила је велика вода, надирући са свих страна у његов дотадашњи свет. Више није било ничег познатог у крајолику који га окружује. Одвојен је од свог пријатеља ротвајлера Коција, смештен у пластични транспортер… а кад је поново пуштен на слободу, нашао се у сасвим непознатој средини, на травњаку између високих зграда.

Сакривен иза жбуна, преплашено је осматрао околину, збуњен новим мирисима и звуцима. А онда је потрчао на једино сигурно место – у наручје своје Душице.

– Са сином Марком, коме је 29 година, истерани смо из наше куће, испод самог клизишта. Допустили су нам да поведемо Багиру, али је пас Коци остао јер није имао на себи брњицу. Десет година је био са нама, веран, дружељубив, миран. Јадничак не види и не чује добро, и страшна ми је помисао шта се са њим догодило – каже власница, васпитачица из Барича, која је по доласку у Београд смештена у засад једино прихватилиште за људе са кућним љубимцима, на Факултету спорта и физичког васпитања у Кошутњаку (у формирању је и једно у Дражевцу). Наводно је неколико њих упућено и на Сајам, али кад смо тамо отишли, затекли смо само Бошка Кесеровића са малтезером Меги.

– Нас је дванаесторо укућана овамо доведено, нисмо пристали да се раздвајамо, па су нам допустили да привремено задржимо пса, мада су остале послали негде другде – рекао нам је.

У прихватилишту у Кошутњаку

На ДИФ-у је, према речима Милоша Обрадовића, шефа Кризног штаба на Кошутњаку, осим Багире – јединог припадника мачјег рода –  смештено и тридесетак паса, о којима брину ветеринари и волонтери.

– Чули смо да допуштају да поведемо само једног кућног љубимца, али наши спасиоци нису правили питање, чак су нам помогли да унесемо псе у чамац, тако да су овде са нама сад и Атина, десетомесечна аргентинска дога која припада мом сину Александру, и двогодишња пудлица Моки мог другог сина Данијела, који је у прихватилишту у Сремчици, са сестричином ометеном у развоју. Да су нам рекли да морамо да оставимо псе, и синови би остали! – каже Милан Козлица из села Бргуле. И његов трећи син Звонко је смештен у Кошутњаку, док је четврти, најстарији, са супругом негде другде. А Миланова жена је остала на имању у Убу, да брине о двадесетак коза.

У поплавама је страдало небројено коза, оваца, крава, коња и живине, сведоче наши саговорници,  јер власници нису успели на време да их пусте на слободу да се сами спасавају, а држава није превентивно организовала њихов транспорт на безбедна подручја. Сад лешеви изгинулих животиња представљају опасност по опште здравље.

Међу привременим житељима ДИФ-а су и Петар Новаковић, његова супруга Милена и петогодишња куја Леа. Стигли су из Јевремовца, а евакуисани у суботу ноћу. Крај њих, на простиркама, седи породица Штркаљ из Обреновца: Драгољуб, Биљана, кћи Милица, син Марко и њихова сребрнаста куја Луна, заклоњена од гужве. Још у шоку, лаје на свакога ко се приближи.

– И не зна колика је срећница! У поплављеном приземљу наше зграде остало је заробљено комшијско куче, власник није био ту да га поведе, а можда је и сам страдао… Брачни пар са шестог спрата није хтео да напусти свог пса, а спасиоци су рекли да је превелик да би га сместили у чамац – прича Драгољуб.

Весна Мијалковић, њен супруг Зоран Мунитлак и 27-годишњи син Иван из Обреновца срећни су што је са њима спасена и Бета, епањол бретон, са којом Иван одлази у лов.

– Она је члан наше породице, па како бисмо је оставили? Не долази у обзир! – одлучна је Весна.

Помоћ са свих страна

Уз све трагедије и недаће, чије последице ће се осећати веома дуго, потоп који се спустио на Србију показао је да људска доброта, храброст, солидарност и племенитост још нису сасвим ишчезле. Спасавајући животе становника Шапца, Трстеника, Обреновца, Барича и других места страдалих у поплавама, неретко угрожавајући сопствену безбедност, многи одважни добровољци су несебично помогли и њиховим четвороножним кућним љубимцима.

Иван Боћанин из Врњачке Бање, име је новинарима открио младић који га је препознао на снимку објављеном на интернету, спустио се конопцем у набујалу Мораву да из вртлога извуче уплашеног црног псића који је полако већ губио битку са надошлом реком. Један се млади Обреновчанин, након што је породицу и комшије сместио на сигурно, вратио у напуштено подручје да одатле сакупи заостале кучиће. Ватрогасци, полицајци и хуманитарци који су чамцима и хеликоптерима одвозили житеље поплављених места, на њихову молбу су са кровова потопљених зграда, са накривљених стубова и изломљених стабала скидали преплашене кућне љубимце и смештали их у сигурна наручја власника.

– Како да их одбијем, кад знам да су све изгубили, можда је то куче или маче све што им је преостало?! – рекао нам је униформисани спасилац, не размишљајући о прописима и правилима.

Било је, додуше, и ситуација у којима су малени мезимци морали да буду остављени. Према првим информацијама, њих око 3.000 је остало на поплављеном подручју Обреновца. Они који су успели да преживе први талас дочекали су да посебна спасилачка екипа дође по њих и избави их од глади, жеђи и заразе. Добили су одговарајућу ветеринарску негу, нахрањени су и збринути. Захваљујући људима добре воље и организацијама за заштиту животиња („Европска иницијатива 17”, „Хелп енималс”, „Орка”, „Нахрани пса”, „Смарт колектив“, „Лицеулице“ , Центар ѕа еколошку свест „Извор”, портали „Петфејс” и „Животиње.рс”, азили „Риска” и „Џесика”…), сачињени су спискови избављених, и власници ће моћи да их преузму из сабирних центара. У међувремену је, упоредо са кампањом прикупљања помоћи за људе погођене поплавама, упућен и апел за даровање хране, лекова и других потрепштина за њихове кућне љубимце.

У трагедији која их је погодила, људи и животиње су наишли на једнаку племенитост. Сада је важно да она не посустане у данима, недељама и месецима који тек долазе, пуни нових искушења.

Страдање у Њу Орлеансу

Међу многим потресним сведочењима о страдањима и избављењима из поплаве, пажњу јавности је посебно привукла „исповест” пса Чупка, који се жртвовао да би се спасли његови власници Ана, Славка и Ђура. Нежну и дирљиву причу окончану речима „Убила ме је тишина”, у помен свим животињама настрадалим у катаклизми која је задесила Србију и БиХ, прибележила је Милица Петровић (Поповић) и објавила на интернету.

Убрзо је обишла свет, нарочито наилазећи на симпатије и разумевање међу онима који су и сами преживели катастрофалне поплаве после урагана „Катрина” који је погодио седам држава САД 29. августа 2005. (најстрашније је било у Њу Орлеансу), и у Колораду септембра 2013. У првој од поменутих страдало је око 600.000 кућних љубимаца јер њихово спасавање или није било допуштено, или није добро организовано, док је у овој другој, под мотом „Ниједан љубимац неће бити остављен”, већина животиња спасена. Више од 800 паса, мачака, хрчака… али и мајмуна превезено је на сигурно хеликоптерима националне гарде.

„Сваки живот је подједнако битан”, поручују заштитници животиња у Србији, апелујући на власнике, спасиоце, али и све оне људе добре воље чија великодушност и племенитост нису ограничени на сопствену врсту.

-----------------------------------------------

Савет ветеринара

Спасавање животиња није само чин добре воље, већ и законска обавеза: они који напусте своје кућне љубимце крше Закон о добробити животиња, каже за „Магазин” доктор ветеринарских наука Владимир Терзин из Београда. Ово, додаје, важи и за стоку којој није омогућено да се сама спасе, већ је остављена затворена по шталама и амбарима да се утопи.

– Сада те угинуле животиње представљају потенцијални извор заразе. Такође, опасно по здравље је и изливање колектора и канализације, па саветујем да сви пси евакуисани са поплављених подручја буду пре свега добро опрани и дезинфиковани (специјалним шампонима). Након тога треба да их прегледа ветеринар, и ако има симптома болести, на шта указују повишена температура, повраћање, одбијање хране и воде, одмах би требало предузети лечење. Неопходно је обратити пажњу и на све физичке повреде (ране, шепање…), али и промене у понашању које би могле указивати на оштећење мозга (несналажење у простору, ударање о предмете) – наводи др Терзин.

И животиње су доживеле шок, па је јасно зашто данима после тога могу бити узнемирене или, напротив, неуобичајено мирне, мање једу а више спавају. У првом случају никако не би требало давати љубимцима седативе, већ потражити савет стручњака. У другом случају требало би пустити да се животиња прилагоди, и тек ако такво (не)расположење потраје – обратити се ветеринару.