Нико није размишљао о бекству

Ваљево – Баш у време када су приводили крају припреме за традиционални фестивал осуђеничког стваралаштва којем су се радовали и осуђеници и запослени, у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву упалиле су се црвене лампице упозорења због великог невремена. За трен све лепе ствари, којих не мањка ни у овој установи, потиснуле су разорне бујице из подивљале Обнице. Водени талас као од шале срушио је највећи део спољних и унутрашњих зидова, однео приступни мост а са њим водоводну мрежу и телефонију а одмах потом искључена је и струја.

Како је у разговору за наш лист испричао Слободан Арсенијевић, управник КПЗ-а, и у мраку нису изгубили оријентацију и знали су шта им је чинити. Поучени великом поплавом из 2001. године, није било никаквог тумарања које би ишло наруку неупамћеном невремену, као и онима који би ову невољу искористили да се докопају слободе. Додуше, од самог почетка, вели Арсенијевић, са њима је био Милан Стевовић, директор Управе за извршење затворских санкција са групом најближих сарадника а подршку и савете имали су на лицу места и од министара полиције и начелника Генералштаба ВС. Све је то указивало на државни значај КПЗ-а, његову рањивост, јер је критичног момента под кровом установе било 251 осуђено лице, 33 запослена, као и већи број људи из Притворске јединице која се налази у саставу ове установе.

– Да је враг однео шалу знали смо 14. маја, када смо због оштећења објекта Притворске јединице морали да евакуишемо 24 лица. Они су одвезени у Централни затвор у Београду где се и даље налазе. Притворска јединица је прва линија одбране наше установе и када она „падне”, нама се лоше пише. Нажалост, водена бујица и струје, које су носиле бетонске плоче кућа из горњег тока реке Обнице као лист папира, срушиле су део спољњег зида и скренуле воду у простор КПЗ. Вода је била виша од једног метра, а због јачине струје није било могуће кретање по њој. Све штићенике и један број притвореника сместили смо на спратове два павиљона. Са њима смо одржали неколико састанака и схватили да се врло разумно понашају, да нуде своје услуге и спремност да се укључе у акције за борбу против стихије. Иако се ради о младим људима, од којих већина има дебљи полицијски досије, показали су невероватну кооперативност према стражарима и другим лицима установе. Колико ми је познато, никоме није било ни накрај памети да ову „згодну” прилику искористи за бекство или нешто слично – прича Арсенијевић, напомињући да је најкритичнија ситуација била у ноћи између између 14. и 15. маја када се озбиљно размишљало о евакуацији целе установе. Уз добру процену, у последњи час је одлучено да се од ње одустане, јер је то подразумевало врло компликовану селидбу уз доста ризика и непредвидивих ситуација. Заузврат, због коректне сарадње руководство КПЗ, већ прошле суботе и недеље, односно чим је постављен приступни мост дозволило је посете. Из КПЗ посебну захвалност исказују што је одмах по премошћавању Обнице штићенике посетио епископ ваљевске епархије господин Милутин.

– Штете које смо претрпели још се пописују, али су јако велике. Битно нам је да оспособимо одређене погоне за радно ангажовање штићеника. Ми смо иначе у току припрема реализације пројекта унапређења услова живота, рада и безбедности који је са 3,2 милиона евра донирала влада Норвешке. Имплементација истог се реализује уз подршку компаније ИМГ и верујем да је најновија непријатна ситуација неће зауставити, већ убрзати. Одређене позитивне информације на рачун те врсте подршке добили смо и из Министарства иностраних послова – истиче управник Слободан Арсенијевић, додајући да после свега морају да изнађу трајно решење за заштиту од Обнице која тече испод њихових прозора. Они немају средстава за добар пројекат по којем би то требало решавати, али физичке снаге, воље и мајсторских вештина им не мањка. И верује да ће за наредну годину када ваљевски КПЗ обележава 50 година постојања бити по овим питањима добрих вести.