Злочин и казна Матијаса Синделара

Уочи шампионата у Француској први пут домаћин и бранилац титуле (Италија) били су ослобођени квалификација, а други пут узастопно репрезентација Југославије није успела да преброди квалификације.

Изабраници селектора Светозара Кике Поповића већ у првом сусрету у гостима против Пољске изгубили су шансе за одлазак у Француску. Тим у којем су играли Глазер, Хигл, Ј. Матошић, Лехнер, Стевовић, Кокотовић, Медарић, Марјановић, Ваљаревић, Вујадиновић и Плеше поражен је са 4:0, а у реваншу у Београду успео је да победи само с 1:0 и то голом Благоја Моше Марјановића, који се на тој утакмици опростио од државне репрезентације. Поред њега, у реваншу су играли Глазер, Хигл, Дубац, Лехнер, Јазбиншек, Кнежевић, Шипош, Лешник, Божовић и Кокотовић.

Пољска је отпутовала у Француску, али нису све земље које су пребродиле квалификације заиграле на шампионату. Аустрија је Аншлусом нестала са мапа Европе и света, па је турнир започео са 15 екипа (Шведска је била слободна у првом колу), а неколицина аустријских фудбалера појачали су репрезентацију Немачке, али не и најбољи аустријски фудбалер Матијас Синделар, који је одбио да игра за немачки тим.

Последњи пут „фудбалски Моцарт” предводио је аустријски тим 3. априла 1938. на пријатељској утакмици против Немачке којом је обележен Аншлус (12. март). Аустрија је победила с 2:1, а он је дао један гол.

Наредне године 23. јануара он и његова девојка Камила Кастањола пронађени су мртви у његовом стану у Бечу. Званична верзија је била заједничко самоубиство угљен диоксидом, али после рата се тврдило да је Синделар био ликвидиран као противник присаједињења Аустрије Немачкој...

У Француској није било ни Уругвајаца и Аргентинаца, који су одустали од квалификација, јер се шампионат други пут узастопно одржавао у Европи, а Шпанија је изостала због грађанског рата. На шампионату је учествовало 12 европских екипа, Бразил, Куба и Холандска Источна Индија (Индонезија). Бразил се први пут пласирао међу три најбоље екипе на шампионату света победивши у сусрету за треће место Шведску са 4:2 (1:1), а није на одмет рећи да су Бразилци у четвртфиналу једва елиминисали Чехословачку у поновљеном сусрету (2:1) у којем није бранио најбољи голман првенства Планичка, нити играо најбољи стрелац претходног шампионата Неједли. Планичка је у првом сусрету (1:1) сломио руку, а Неједлију је „пукла” нога.

У финалу Италија је савладала Мађарску са 4:2 (3:1) и постала прва која је одбранила титулу првака света. У тиму селектора Поца, који је водио „азуре” и до тријумфа 1934. године играли су Алдо Оливијери, Алфредо Фони, Пијетро Рава, Пијетро Серантони, Уго Локатели, Микеле Андреоло, Ђузепе Меаца, Ђовани Ферари, Амадео Бијавати, Силвио Пиола и Ђино Колауси. Никад није утврђено да ли је трач или истина, тек тврди се да су Италијани уочи финала добили језгровит телеграм од дучеа Бенита Мусолинија. Гласио је: победа или смрт. Наравно, репрезентативци Италије изабрали су победу, а Виторио Поцо постао је први и једини тренер који је освојио две титуле првака света...

На шампионату у три сусрета није било победника ни после продужетака, па су игране нове утакмице, најубедљивију победу остварила је Шведска победивши Кубу са 8:0, а највише голова постигнуто је у првом колу између Бразила и Пољске. Бразилци су победили после продужетака са 6:5. На тој утакмици прославили су се Бразилац Леонидас који је постигао три гола и Пољак Ернст Вилимовски са четири. Први хет-трик на светским шампионатима је дело Немца Едмунда Конена који је 1934. против Белгије (5:2) постигао три узастопна гола (66, 70. и 87. минут), а Леонидас је постигао први, пети и шести гол за Бразил, тако да то није хет-трик, као три гола првог троструког стрелца на шампионатима света Аргентинца Стабилеа 1930. против Мексика.

Вилимовски је, међутим, после поготка Шерфкеа у 23. минуту четири пута узастопно савладао голмана Бразила (53, 59, 89. и 118. минут) и тај његов подвиг надмашен је тек 1994.

Леонидас, Женгелер, Пиола, Шароши, Вилимовски и остали стрелци допринели су да се на 18 утакмица на шампионату постигне чак 84 гола, односно 4,67 голова по утакмици и по ефикасности шампионат у Француској је од 1954. на другом месту...

На шампионату је играо велики број играча који и данас имају статус светских фудбалских легенди или су то бар у националним оквирима, а иако није биран најбољи играч по многима је то био „црни дијамант” Бразилац Леонидас да Силва, уједно и најбољи стрелац шампионата.

Без обзира да ли је он измислио дриблинг познат као „бицикл” или „бициклицу”, или га је само усавршио (као аутор се помиње и извесни Де Брито) чињеница је да га је он први демонстрирао на шампионатима света, а легенда каже да су се шокиране судије консултовале да ли је тако нешто дозвољено по правилима...

Сутра: Бразил 1950.

-------------------------------------------------------------------------

Треће светско првенство

Домаћин: Француска (4-19. јун 1938)

Пласман: 1. Италија, 2. Мађарска, 3. Бразил, 4. Шведска.

Финале: Италија – Мађарска 4:2.

За треће место: Бразил – Шведска 4:2.

Број учесника: 15.

Број мечева: 18.

Број гледалаца: 375.700 (просечно 20.872).

Систем: куп систем; нерешене утакмице се понављају.

Најбољи стрелац: Леонидас (Бразил) 7.

Најефикаснија екипа: Мађарска 15.

Голови, укупно: 84 (4,67 по утакмици).

Учесници у квалификацијама: 37.

-------------------------------------------------------------------------

Најбољи тим шампионата

Голман: Франтишек Планичка (Чехословачка).

Одбрана: Алфредо Фони (Италија), Пијетро Рава (Италија), Домингос да Гуја (Бразил).

Средина: Микеле Андреоло (Италија), Уго Локатели (Италија).

Напад: Силвио Пиола (Италија), Ђино Колауси (Италија), Ђерђ Шароши (Мађарска), Ђула Женгелер (Мађарска), Леонидас (Бразил).