Медведев: Русија не гарантује интегритет Украјине
Према извештајима агенција
Москва, Кијев – Премијер Русије Дмитриј Медведев изјавио је јуче да Русија не може да гарантује територијални интегритет Украјине као и да данашњи председнички избори, који се одвијају упркос немирима у источним, проруским областима, неће побољшати односе две земље.
Док становници наклоњени Русији и даље држе зграде локалне и регионалне владе и сукобљавају се са украјинском војском и десничарским парамилитарним снагама, Кијев и даље тврди да ће се избори одржати у целој земљи, мада и признаје да ће бити тешко отворити биралишта у Доњецку и Луганској области. У атмосфери сукоба локалног становништва и централне владе, стигла је и изјава руског премијера да Русија не може да гарантује целовитост Украјине. Медведев је одбацио оптужбе да Кремљ није поштовао Будимпештански меморандум јер меморандум, према речима премијера, говори о томе да се Украјина одриче нуклеарног оружја, а заузврат ће је, у случају стране претње, бранити САД и Русија.„Међутим, нити Русија нити било која друга земља не могу да гарантују територијални интегритет те, нити неке друге државе”, казао је Медведев.
После свргавања проруског председника Виктора Јануковича, на чело Украјине дошао је вршилац дужности председника, Александар Турчинов, а за новог шефа државе данас се бори 18 кандидата. Изборе организује неизабрана, прозападна влада оформљења после протеста грађана који су натерали Јануковича да сиђе с власти, због чега је званичници у Русији сматрају нелегитимном. Ипак, председник Русије Владимир Путин изјавио је да ће признати резултате данашњих украјинских избора.
Уколико ниједан од претендената не освоји више од 50 одсто гласова, два најбоље пласирана одлазе у други круг, заказан за 15. јун. Главни кандидат за новог председника Украјине је милијардер Петро Порошенко, а знатно иза њега је бивша премијерка Јулија Тимошенко. Како преноси Танјуг, према резултатима најновије анкете, 45 одсто бирача намерава да гласа за Порошенка, док би 7,5 одсто гласача поклонило поверење његовој ривалки.
Порошенко (48), тајкун познат као „краљ чоколаде” и власник популарног ТВ канала, фабрика аутомобила и бродоградилишта, ужива подршку истакнутог политичара и бившег министра унутрашњих послова Јурија Луценка, као и боксерског шампиона који је прешао у политичаре Виталија Кличка. У свом изборном програму, под слоганом „Крај хаосу и рату”, Порошенко обећава да ће поверити већа овлашћења регионима у очигледном покушају да смири тензије на истоку. И поред богатства које се процењује на 1,3 милијарде долара, Порошенко је водио скромну кампању, свестан да би показивањем истог могао да отуђи гласаче у земљи која је на ивици банкрота. Бивша премијерка Тимошенко (53), која је за време Јануковича била у затвору да би по његовом повлачењу одмах била пуштена, током кампање је Путина назвала украјинским „непријатељем број један”.
Она обећава да ће смањити зависност Украјине од „непријатељског” суседа, пре свега у енергетском сектору.
Што се осталих кандидата тиче, првобитно их је регистровано 23, али се пет повукло из председничке трке. Међу онима који су остали јесте и Дмитро Јарош, за којим се у Русији трага због оптужби за тероризам. Он је лидер ултранационалистичке партије Десни сектор, који је био од користи у свргавању Јануковича. Партија региона, која је била на власти за време Јануковича, именовала је бившег градоначелника и садашњег гувернера Харкова Михаила Добкина за кандидата.
Биће отворено приближно 34.000 бирачких места а, према подацима Централне изборне комисије, регистровано је 35.500.913 бирача. Неће се гласати на Криму који је после избијања кризе у Украјини, припојен Русији. Питање је да ли ће се избори спровести у проруским регионима Доњецк и Луганск. У Доњецку, где живи 9,3 одсто гласача, половина обласних изборних комисија је под контролом проруских активиста, саопштили су изборни званичници.
У Луганску, у којем живи пет одсто украјинских бирача, две трећине локалних изборних комисија је у сличној ситуацији. Украјинско Министарство унутрашњих послова саопштава да неће функционисати бирачке комисије у доњецким градовима Славјанску и Краматорску и да у целој овој области од 22 комисије, не функционише њих девет.
Председник прелазне украјинске владе Арсениј Јацењук изјавио је да „бандити који ометају бираче да гласају неће још дуго терорисати” источне области Украјине. Јацењук је оштри критичар Кремља и тврди да руска влада подстиче немире у Доњецку и Луганску као и да ће вероватно пробати да онемогући данашње изборе. Јацењук је позвао бираче да изађу на изборе, обећавајући просперитет и европску будућност.
„Доказаћемо целом свету али, пре свега, самима себи, да је нас немогуће застрашити, да ћемо ми, и само ми, одлучивати како ћемо да градимо своју кућу и управљамо њоме”, рекао је он.
„Нисмо допустили бандитима и страним плаћеницима, спонзорисаним из иностранства да сруше изборе. Не заборавите, сутра штитимо Украјину, дајемо допринос њеном благостању, својим листићем улажемо у будућност наше деце и унука. Бирамо, значи побеђујемо.”
Са друге стране, потезе Кијева према проруском становништву Москва назива „казненом операцијом”, усмереном према грађанима који говоре руски и који нису подржали смену Јануковича на улици.
У међувремену, Запад и даље упозорава Москву да ће јој због хаоса на истоку Украјине пооштрити санкције, првобитно уведене због анексије Крима. Међутим, Андреј Белоусов, главни Путинов саветник за економију, саопштава да би Европска унија требало би да узме у обзир интересе европских компанија које послују у Русији када буде одлучивала о томе да ли да Москви наметне нове казне.
„Заиста се надам да они при одлучивању имају на уму зависност и интересе европских фирми које раде у Русији”, рекао је Белоусов на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
„То су европске компаније, оне послују овде, али највећим делом за европско тржиште и носе кофере пуне новца у Европу.”
Како преноси Ројтерс, Белоусов је додао да Русија може да покрене правну акцију уколико санкције ограниче њену трговину са иностранством. Руски министар економије Алексеј Уљукајев изјавио је да је уверен да ће се ЕУ уздржати од увођења санкција које би погодиле велике руске извознике. Лидери ЕУ ће следеће недеље разговарати о низу корака које би могли предузети против Русије, а на њихову одлуку утицаће и то како буду протекли данашњи избори.
Ј. С.
-----------------------------------------------------------
Нови председник, нова овлашћења
Председничка овлашћења су значајно смањена након што је Јанукович напустио Украјину. Нови председник ће моћи да именује шефа дипломатије и министра одбране, као и државног тужиоца и шефа безбедносне службе, али ће ова именовања морати да одобри парламент. Посланици ће бирати остале чланове кабинета. Председник више не може да смењује министре, али задржава овлашћење да распусти парламент.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


