Звездин најдуже чекан дан

На овај дан „звездаши” су чекали од 2007. Пуних шест година њихов клуб није био првак државе у фудбалу. То је најдужа суша у његовој историји.

Сада га од тога дели само једна победа. Прилику да пребрину „црвено-бели” имају данас на свом стадиону против Београда (17 ч).

Ако не успеју имају још једну прилику. У последњем колу против Војводине у Новом Саду. Али, Црвена звезда, разуме се, не би да од готовог прави вересију.

Она је овог пролећа, у односу на јесен, играла као препорођена. Број грешака, или неспретности, драстично је смањен.

Види се и да постоје уигране комбинације. Оне су, додуше, примењиване после прекида игре, али то и јесу најпогодније околности за увежбавање, пошто играчи могу да се разместе као фигуре у шаху.

Играло се и покретљиве, брже... То није ни ново, ни епохално, али Звезда раније као да се прибојавала продора, слободније игре својих везних играча... Можда и није имала фудбалере за духовитије потезе, а можда је и превише тражено да играју на сигурно.

Црвена звезда, бар на папиру, нема чега да се боји. По свему већ може да упише да је 26. пут првак државе и да је поново и по томе најуспешнија у нашој земљи (Партизан ју је стигао прошле године).

Међутим, у спорту успеси не долазе сами од себе. Много је примера да онај коме се не придају никакви изгледи изненади. Заглибе се или потону чак и они тимови који могу да се упореде с амфибијама.

Недавно је, у завршници енглеског првенства, Челзи код куће изгубио од Сандерланда, екипе са зачеља табеле. Ето, и таквом велемајстору кад се игра на резултат какав је Морињо, и таквим врхунским професионалцима какве има Челзи, деси се да зашлајфују.

И сама Звезда се много пута опекла. Вероватно је најдрастичнији пример када је у финалу Купа Југославије 1988. изгубила од бањалучког Борца, тада друголигаша.

Али, не мора да се иде тако далеко у историју. И ови њени садашњи играчи имају из чега да извуку поуке.

„Плаво-бели” су у прошлој сезони као гости избацили Звезду из нашег купа. Ове на табели стоје много слабије него тада, али и такви какви јесу јесенас су намучили „црвено-беле” на Карабурми. А успеси у последњим колима, када су обезбедили опстанак, вероватно су им вратили и самопоуздање.

И. Ц.