Како сам пропустио шест милиона долара (1)

Пре око месец дана електронском поштом ми је стигла порука од извесног господина који се представио као Таи Лин, менаџер једне банке са Тајвана, који је, ето, баш мене одабрао да му помогнем у једном изгледном послу, у којем ћемо обојица постати милионери. Његов профит би био 24 милиона долара, а мој, као помагача, само шест.
Предлог је био једноставан. У банци којом управља господин Таи Лин лежи 30 милиона долара, које је пре шест година на 12 месеци орочио један британски консултант за послове с нафтом. Година је прошла, али депонент није долазио по своје. Пошто на банчину кореспонденцију нико није одговарао, господин Таи је спровео сопствену истрагу и од тамошње "Националне корпорације за минерале" добио обавештење да је Британац погинуо у једној саобраћајној несрећи, не оставивши било кога иоле блиског да га наследи.

Пошто, по тајванским законима, депозит коме је истекло орочење, ако га нико не потражује, по истеку шест година прелази у власништво државе, чији су званичници, како ми је предочио господин Таи, корумпирани, неопходно је новац хитно изнети из земље. Потписник писма ми је предложио да му у томе помогнем тако што ће он средити да ја званично будем проглашен за наследника, а кад новац буде изнет, мени 20 одсто, а њему остатак – уз обећање да ће свој део, опет уз моју помоћ, "инвестирати у мојој земљи".

Разуме се, знао сам да је реч о превари: до сада сам добио на десетине сличних понуда, које су углавном долазиле из Африке. Шема је била слична: увек су у питању биле десетине милиона долара, опет је била реч о неком вишку скрајнутом из нафтног бизниса. Ја само треба да помогнем да се паре изнесу (тако што ће бити уплаћене на мој рачун), а онда мени 20 или 30 одсто, а том, увек неком високом државном функционеру, остатак.

Овакве мамце сам увек брисао из компјутера, али је овог пута надвладала професионална радозналост. Одговорио сам Таи Лину да сам заинтересован. У одговору, који је стигао веома брзо, одушевљено ми је захвалио и поручио да ће све бити "сто одсто легално", али да је неопходна апсолутна дискреција. Јесте он, вели, био неповерљив у почетку, јер о великом послу разговара са потпуним странцем, али га је нешто у мом одговору убедило да сам човек коме се може веровати. Открива ми и да се покојни Британац чије ћу паре наследити звао Роберт Рајс и да сада операција може да почне.

Још једном сам потврдио спремност да учествујем у овој работи, а одговор је стигао већ после четири минута, с напоменом, на самом почетку, како је оно што следи строго поверљиво и само за моје очи, пошто ми сада предочава неке "виталне информације" о начину на који ћемо обојица постати милионери.

Локални адвокат од поверења ће сачинити антидатирани тестамент почившег Роберта Рајса у којем ме је одредио за јединог наследника, а кад се то овери у одговарајућем тајванском надлештву, све паре – дакле 30 милиона долара – биће пребачене на рачун који ја одредим, уз поновљену напомену да ће моја помоћ бити неопходна и око тога како да се "знатан износ" од његовог дела инвестира овде.

У следећој поруци Таи Лин ме обавештава да је све покренуто, да иде по плану и да ће потрајати неколико дана.

Неколико дана потом, Таи Лин каже да је платио локалном адвокату да убрза ствар и предочава ми да ће сви трошкови које буде имао он, али и ја – то је била прва напомена да ће ме ова операција коштати – бити покривени од пара од мог "наследства", чим се процедура заврши. Он ће иначе по своје доћи лично, али овог пута истиче да ће инвестирати свој целокупни удео, јер, "из очигледних разлога", те паре не може да понесе са собом. Уз то и савет да заиста ником не говорим о "пројекту", јер "Loose Lips Sink Ships" ("брбљива уста потапају бродове").

Три дана касније, од Таи Лина стиже информација да су тестамент и пратећи документи сређени и шаље ми њихове факсимиле. Изгледају као прави, са овером нотара и потписима сведока, што није тешко извести на било ком компјутеру. Успут констатујем да ми је у тестаменту презиме промењено у Mysik, и да ми је тестаментом остављено само десет милиона долара, да су помешани још неки датуми, али, пошто је ово само игра, не протестујем.

Таи Лин онда поручује да је, због природе и безбедности овог посла, неопходно да ми се паре пошаљу преко неке банке посредника, па у том смислу помиње неку неименовану "оф шор" банку која је већ обављала сличне послове за неке његове клијенте. Његово досадашње искуство у пословању с њом га уверава да "неће бити проблема", и да ће милиони брзо бити на мом рачуну. Уз то напомиње како, од 11. септембра, америчке финансијске службе помно прате све веће новчане трансфере широм света, па је због тога изузетно важно да не привучемо њихову пажњу. Он је, иначе, већ почео да се спрема за пут, а на крају је још једно упозорење у смислу – ником ни речи о овоме.

Одговорио сам како сам и ја озбиљан и да разумем природу нашег "пројекта". Три дана касније стиже ново писмо, знатно краће од претходних, у којем ми Таи Лин, обраћајући се као "драгом партнеру", забринуто поручује да је званична контрола најавила долазак у његову банку и како, пошто никако не би хтео да се милиона покојног Тима Рајса докопа држава, сада размишља да трансфер обави преко неке "безбедне" компаније лоциране у Великој Британији.

(СУТРА: Милиони чекају у Лондону)