Снага циклона не може да се предвиди до краја

„Прогнозе времена за претходну недељу, када је Србију задесила поплава, биле су прецизне”, кажу у Републичком хидрометеоролошком заводу из Београда (РХМЗ), нарочито ако се узме у обзир чињеница да се ради о екстремном догађају којим су превазиђени досадашњи историјски максимуми дневне количине падавина, као и водостаји. Илустрације ради, од 12. до 17. маја, забележене су падавине које су једнаке тромесечним количинама падавина на овим подручјима. 

– У раној најави РХМЗ прогнозирана је велика количина падавина за прошлу недељу: уторак, среду и четвртак. У понедељак 12. маја надлежнима смо најавили да је реч о веома опасној појави. Прогноза је била да ће у року од 72 сата пасти 50–120 мм воде по метру квадратном у већем делу земље, и то се и остварило. Међутим, у Београду, Ваљеву и Лозници овај број је „искочио” из најављеног обима. Од 13. до 16. маја ујутро, у Београду је нападало 190 мм воде, у Лозници 218, а у Ваљеву 193 мм – каже Горан Михајловић из Центра за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења РХМЗ.

Обилне падавине у Србији, према његовим речима, последица су присуства и развоја пространог циклонског поља ниског ваздушног притиска, са центром у области Ђеновског залива.

– Циклонско поље споро се премештало преко Апенинског полуострва и јужног Јадрана у подручје централног Балкана и истока Панонске низије.

Током спорог премештања, циклонска активност се продубљавала уз развијеност по свим висинама. Облачни систем у вези с овим циклоном био је висине до седам километара, а хоризонтална распрострањеност била је изнад већег дела Балканског полуострва и средње Европе, што се веома добро види на сателитским снимцима – каже Михајловић.   

Питање које највише интригира – да ли је благовремена временска прогноза могла да предвиди размере поплаве или је овај пут све било у Божјим рукама.

– Методологија и начин рада у нашем заводу не разликује се у односу на развијене земље, и у прилог томе говори чињеница да је Републички хидрометеоролошки завод од Светске метеоролошке организације из Женеве, тачније њихове Дирекције за смањење ризика од катастрофа, добио похвалу за активности пре и у току ванредне ситуације – каже Михајловић.

Како додаје, основ за хидролошке прогнозе чине информације о тренутном стању слива и квантитативне метеоролошке прогнозе, као и познавање влажности земљишта, испуњености водом речне мреже у сливу, прогноза количине падавина, и њихова расподела у времену и простору. 

– Колико су ови подаци доступни и поуздани, толико су благовремене хидролошке прогнозе. За Дунав дајемо прогнозу за четири дана, за Саву и Мораву за два дана, а за мале бујичне реке можемо да најављујемо дан раније – истиче хидролог Славимир Стевановић из РХМЗ-а.

Њихов завод је, како наглашава, дао довољно елемената за објављивање ванредне ситуације, и то упозорење су проследили надлежнима у Републичкој дирекцији за воде и МУП-у Србије.

– Када би екстремне непогоде могле да се предвиде, не би се дешавале. Американци најављују цунами, али не могу да се одбране од његовог налета. Постоје места која су изграђена тако да су у непогодама скоро неодбрањива – каже Стевановић.

Он додаје да се регулација бујичних река у Србији ради тамо где су поплаве у претходном периоду нанеле велике штете насељима кроз која пролазе. Нажалост, регулацијом се, истиче, најчешће обухватају само урбане зоне чиме се постиже локална заштита, али се зато знатно погоршавају услови на небрањеним подручјима.

„Колубара је река која нема изразито бујичан карактер, али је показала да и након низа озбиљних и квалитетно изведених регулационих радова може да изазове огромне проблеме на неком другом делу тока” – наводи Славимир Стевановић.

Овај хидролог прецизира да су падавине, забележене крајем априла у Србији учиниле сливове максимално засићене водом, али наглашава да то није пресудно допринело овој екстремној поплави. На питање да ли су дивље депоније сузиле ток воде у Обреновцу, како се спекулише, одговара да дивље депоније утичу на процесе у речном кориту, али је у случају поплаве у Обреновцу њихов допринос био занемарљив.