Тандем за јак динар

Да морамо да смањимо јавну потрошњу и тако станемо на "реп" инфлацији слажу се, без поговора, сви, али како то постићи и по којој цени? Да би се тај заједнички циљ постигао и монетарна и фискална власт морале би да буду уигран тандем који складно "плеше удвоје". Ипак, раскораци међу њима постоје.
Потпредседник владе Божидар Ђелић је за јесен најавио серију реформи у домену јавних финансија како би сви приватизациони приходи били усмерени искључиво у инвестиције, у инфраструктуру или у враћање дугова, а никако у потрошњу која би могла да појача инфлаторне притисаке. Али, мораће да се мења и монетарна политика, јер је Народна банка Србије, како је истакао Ђелић, водећи антиинфлациону политику направила губитке од око 450 милиона евра, које она више не може да покрива из својих прихода.

Уз велику јавну потрошњу велики проблем је, истакао је Ђелић, и спољнотрговински дебаланс. Дефицит је, наиме, у првих пет месеци ове године увећан за  чак 40 одсто па, уколико се не покрије, може довести до пада девизних резерви и тако угрозити динар.

- Базна и укупна инфлација су смањене уз минималне трошкове, одговорио је гувернер Радован Јелашић, коментаришући оцену да монетарну политику треба мењати, јер је прескупа за државу.

– Уместо да се НБС похвали, јер је спремна да " пегла" последице експанзивне фискалне политике, одлагање структурних реформи и превелике јавне потрошње, управо они који у тим областима, пре свега у фискалној сфери, нису одрадили део посла, сада се проглашавају надлежним и за монетарну политику и њено прекрајање – рекао је Јелашић који је управо за данас најавио да ће на конференцији за новинаре обелоданити (непопуларне) мере, попут лимитирања раста кредита грађанима да би се постигли заједнички циљеви међу којима је и мањи спољнотрговински дефицит.

Јелашић је при том тврдио да су управо захваљујући ниској инфлацији и стабилном курсу трошкови финансирања спољних обавеза Србије драстично смањени у прошлој години. Држава је имала и знатно мање трошкове финансирања пензија, па се уштеде само у ове две категорије расхода мере десетинама милијарди динара и вишеструко су веће од трошкова које је НБС имала због "стерилисања" вишка ликвидности који је подгревао инфлацију. Монетарна политика није разлог, већ последица вођења укупне економске политике, док је курс динара интегрални део монетарне политике, па свако ко се залаже за промену те политике, по гувернеру, тражи и промену курса, што не може остати без утицаја на инфлацију.

– Поново се обећава висок раст зарада, а нико неће да каже да ће се такве плате, на мала врата, поништити са растом инфлације. Влада је добра, јер се стара за животни стандард грађана, а НБС је крива што квари ту забаву. До тога, међутим, овог пута неће доћи, јер НБС неће дозволити да се такав сценарио понови. Ако влада сматра да зараде треба да расту брже, онда је то могуће само на реалној економској основи – рекао је Јелашић, додавши да ће НБС предузимати све да одржи стабилност цена. Монетарна политика ће бити скупа, поручио је, у мери у којој ће НБС бити принуђена да повлачи вишак новца који излази по разним основама управо из државе и њених предузећа на свим нивоима – од републике до последње општине.

Занимљиво је, међутим, приметити да је упркос свему фискални резултат за првих седам месеци, како је официјелно констатовано, био "веома повољан", те да је у буџету, након истека првог месеца нормалног финансирања државе, чак "откривен" вишак од 48 милијарди динара. Чак и ако би се од тога одузела средства од продаје треће лиценце за мобилну телефонију, држава би имала буџетски суфицит од један одсто БДП.

-----------------------------------------------------------

Прескуп несклад