Од губиташа до лидера

Смедерево –  Продајом некадашњег Сартида, 12. септембра 2004. године, држава је коначно скинула са својих "јасли" вишегодишњег губиташа са преко девет хиљада радника, малом производњом и великим дуговима. Концерн је, укључујући и погоне у Шапцу и Кучеву, тада продат из стечаја за око 23 милиона долара, а том бројком се и данас лицитира, јер нико званично није потврдио износ из купопродајног уговора. Нови власници су се обавезали да три године неће отпустити ниједног радника, да ће у првих пет година у фабрику инвестирати 150 милиона долара, да ће пружити подршку локалној заједници кроз пројекте вредне пет милиона долара у прве три године, као и да ће у Центар за економски развој у Београду уложити милион и по долара с циљем привлачења страних инвеститора у Србију.

Одмах по истеку прописаног рока, реализован је програм решавања вишка запослених и за годину дана из погона у Смедереву, Шапцу и Кучеву отишло је 1.850 радника, уз отпремнине између 170 и 350 евра по години стажа. Вишком је проглашено 2.100 запослених, али је њих 250 решило да остане у фабрици и да се преквалификује за посао у производњи. Овај процес био је болан за велики број смедеревских породица, као и за град који је у кратком периоду постао "стециште" незапослених. Отпремнине, иако највеће у Србији, нису свима биле довољне за почетак неког бизниса којим би се премостио период до одласка у пензију, нити за улагање у некретнине које су у смедеревском крају прилично скупе.

Ипак, Смедерево је некако преживело дуго очекиване промене у железари која је одувек хранила највећи број грађана, а фабрика је након четири године доживела потпуни преокрет. Од губиташа, железара је постала један од лидера у производњи челика, топло и хладно ваљаних производа и профитабилног белог лима у региону, а 2005. године компанија "Ју-Ес стил Србија" добила је награду "Најбољи извозник године" коју додељује Српска агенција за страна улагања и промоцију извоза. Ову компанију је и прошле године магазин "Економист" у брошури "ТОП 300 извозника" прогласио најбољим извозником у 2006. години.

Производња у "Ју-Ес стилу Србија" стално расте, а висококвалитетни производи отпремају се у готово 80 земаља света. Пројектовани капацитет производње износи 2,2 милиона тона, а производњом од 1,8 тона у прошлој години фабрика је све ближе зацртаном циљу. Овом напретку свакако су допринеле капиталне инвестиције у погоне, производњу и људске ресурсе. Већ у првој години по куповини железаре нови власници уложили су 3,2 милиона долара у обнављање и покретање К-3 конвертера за производњу челика који је више од тринаест година био ван употребе. У куповину тензионе равналице, која је повећала производњу и квалитет белог лима у шабачкој фабрици, уложено је 2,3 милиона долара, а 10,5 милиона инвестирано је у програм електронског система за управљање Хладном ваљаоницом у Смедереву.

Након 18 година неактивности, у јуну 2005. године пуштена је у рад Висока пећ 1 у смедеревској железари, а у то је уложено чак 38 милиона долара.

Модернизација и реконструкција Високе пећи 2 у Смедереву почиње већ идућег месеца и трајаће до краја године, што ће уједно бити најважнији и највећи пројекат у 2007. години.

Плате запослених у "Ју-Ес стилу" су пословна тајна, али се стиче утисак да радници који су остали у фабрици своје плате морају да зараде у правом смислу те речи, но и да оне одскачу од смедеревског просека.

По речима надлежних у компанији, велики напори улажу се у побољшање безбедности на раду и заштити животне средине. Међутим, иако је крајем прошле године фабрика добила званичан сертификат Система управљања заштитом животне средине, незванично, још увек није безначајна емисија штетних гасова, нарочито у околним селима Радинцу, Раљи и Вранову, чији житељи годинама указују на последице и боре се за заштиту здравља свог потомства.