Шмунк: Од БиХ створити нацију

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 16. августа – Најважнији циљ уставних реформи требало би да буде да се у Босни и Херцеговини створи једна нација, став је амбасадора Немачке у Сарајеву Михаела Шмунка. Говорећи о променама Устава БиХ, он је данашњем загребачком "Вечерњем листу", поред осталог, рекао: "Најважнији циљ уставне реформе требало би да буде да од БиХ створимо нацију. Различите елементе ове државе треба тако спојити да буду нераздвојиви како би се сваки грађанин идентификовао са БиХ, независно у којем њеном делу живи".

Шмунк је оценио да БиХ има превише нивоа власти и администрације, и да у њеном уставу постоје одредбе – "као што је систем националних квота и пропорција" – које никада не би могле да буду саставни део устава европских држава. За излазак из овакве ситуације, додао је он, постоји више предлога. "Узмимо, на пример, регионализацију земље. На врху је заједничка држава која би требало да има овлашћења која има свака европска држава. Следећи ниво било би пет до шест економских региона који не би ишли дуж класичних етничких линија. На крају је општина, која је и најважнија грађанима", објаснио је Шмунк и додао да је свестан "да је до тог степена још дуг пут".

Да би се ствари развијале у овом правцу, навео је немачки амбасадор, у новом уставу се "мора обезбедити да се сви осећају сигурнима", а да би се то постигло "потребан је баланс између заштите и недискриминације". Према његовим речима само онда "када се сви буду осећали сигурно могуће је вратити поверење". "Ако расте поверење, расте и национални идентитет", закључио је Михаел Шмунк.

Бивши министар иностраних послова БиХ и председник Партије демократског прогреса Младен Иванић није желео да коментарише подударност Шмункових и ставова Странке демократске акције. "Поједини амбасадори у БиХ одавно излазе из оквира добре дипломатске праксе. Они себи, као у овом случају, дају право да уређују земљу у којој су гости и решавају њено национално питање. Не би ме изненадило да се Михаел Шмунк извини и да се, као што је то недавно учинио амерички амбасадор Даглас Меклхејни, правда да су његове речи лоше преведене", изјавио је нашем листу Иванић.

Професор историје на бањалучком Филозофском факултету др Ђорђе Микић је за "Политику" рекао: "Ни Аустроугарској монархији, која је од 1878. до краја Првог светског рата владала данашњом БиХ, није пошло за руком да Србе, Хрвате и тадашње муслимане ’претопи’ у Бошњаке. Дакле, у прошлости није било јединствене нације у БиХ, нема је данас и неће је бити".

Портпарол Хрватске демократске заједнице БиХ Мишо Релота је изјаву Михаела Шмунка оценио као "неодговорну и опасну". Он је за наш лист нагласио: "БиХ је могућа и одржива само као држава три равноправна народа, у којој ће уз колективна бити гарантована и појединачна, грађанска права. Време је да то схвате и међународни фактори у БиХ и лидери бошњачких партија који заговарају грађанску државу. БиХ као грађанска држава у којој би важио принцип ’један човек – један глас’ једноставно није могућа".

Б. Марић

-----------------------------------------------------------

СНСД: Колонијални однос

Бањалука - Савез независних социјалдемократа (СНСД) осудио је изјаву немачког амбасадора, називајући је "непримереним уплитањем у решавање унутрашњих питања БиХ". "СНСД то не може другачије оценити него као приватни колонијални однос службеног представника једне земље", истиче се у саопштењу Главног одбора странке премијера РС Милорада Додика.
У саопштењу се подсећа да је "концепт једне нације у БиХ пропао још у 19. веку". 

Фонет

-----------------------------------------------------------

Протеривање или аболиција

Депортација Абу Хамзе и других муџахедина значила би уједно и одустајање од кривичног гоњења за злочине над Србима и Хрватима

Oд нашег сталног дописника
Бањалука, 16. августа - Ако Сиријац Имад ал Хусеини, познатији као Абу Хамза, буде протеран из Босне и Херцеговине, онда он и неколицина његових сабораца - муџахедина који су били у бошњачкој Армији БиХ - никада неће одговарати за ратне злочине почињене над Србима и Хрватима. За њих ће евентуално протеривање бити равно аболицији.

Наиме, због основане сумње да су у 1995. године на Озрену и подручју Возуће починили ратне злочине над Србима Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднело је Тужилаштву БиХ извештај о почињеном кривичном делу ратног злочина (кривичну пријаву) против Абу Хамзе и 14 муџахедина. Уз пријаву, упућену Тужилаштву БиХ пре две године, приложен је и списак са именима 17 бораца Војске Републике Српске које су муџахедини заробили а затим их после страховитог мучења побили.

Осим Абу Хамзе, на листи осумњичених су и командант одреда "Ел муџахедин" Алжирац Абдул Кадир Моктари, познатији као Абу Ма′али или, како су га Американци назвали, Млади Осама. За ратне злочине осумњичени су и Абу Ајман, Ал Хамдани Фадил, Абу Исак ал Меки, шејх Абу Сулејман, Абу Салих ал Џедави, Абу Абас ал Хавлани, Серор Мохамед Саид звани Абу Мина, за којим трага и Хрватска, Абу Зубеир ал Хаили...

После одузимања држављанства БиХ, Абу Хамза и његови следбеници затражили су азил од власти у Сарајеву, тврдећи да ће у својим земљама бити изложени дискриминацији, тортури, мучењу и кажњавању. Међутим, према Предлогу измена Закона о странцима, азил у БиХ не могу добити лица која су осумњичена за ратне злочине и тероризам. Садржај ове одредбе изазвао је подозрење др Петра Кунића, професора на бањалучком Правном факултету.

Уз ограду да је са предложеним изменама Закона о странцима упознат само из штампе, он је нашем листу рекао: "Тешко је оценити да ли се ова одредба односи на лица која ће тек доћи у БиХ или она која су у њој већ годинама. Лично сам ближе мишљењу да је предлагачу измена Закона о странцима више стало да муџахедине заштити од одговорности за ратне злочине, него да их протера из БиХ".