Театар апсурда

Је л’ знате онај виц кад кондуктер прегледа карте у аутобусу и обрати се неком дизелашу: "Карту".

А овај, и не погледавши га, одговори: "Клавир".
"Шта клавир?"
"А шта карта?"

Е, па сад имамо сличну ситуацију у Влади Србије. Кад министру за инфраструктуру Велимиру Илићу поменете уговор о концесији за аутопут Хоргош–Пожега, он процеди: "Сартид". Или Б92. Или – хомосексуалци, бре.

Не разумете? Па, замислите да сте ви на Илићевом месту и да вас сваки дан сумњичи ко стигне да сте оштетили државни буџет. А ваш премијер ни реч у вашу одбрану. И уђе вам, рецимо, ујутро ваш човек задужен за односе са јавношћу и пре него што сте попили прву кафу, каже:

– Министре, она два Бојана из Војводине, Костреш и Пајтић, траже да уговор о концесији за аутопут покажете јавности. Шта ћемо?

– Ништа – кажете ви. – Питаћу их је л’ имају дечка. Док не признају, не показујемо ништа.

Сутрадан – иста прича. Опет онај ваш на врата ваше канцеларије са новом лошом вешћу.
– Министре, сад и медији, а нарочито ови из Б92, инсистирају да се уговор покаже грађанима.

– Је л’? Тражи ти њима да они покажу свој уговор о закупу зграде.

– Али министре, то смо им тражили и прошли пут, кад су нас прозивали да смо приликом набавке оних локомотива прекршили закон.

– Па, јесу ли га показали?
– Нису, али...
– Нема али. Кад покажу они свој и ми ћемо наш.
– А шта ако кажу да питамо Млађана Динкића, који им је и дао зграду у закуп?
– Рећи ћемо да то не би било транспарентно. Не тражим ја то због себе, него због грађана.

И следећи дан опет Јово наново.

– Министре.
– Шта је сад?
– Сад и вицепремијер Божа Ђелић тражи да се уговор о концесији објави на сајту Владе Србије.
– Ма немој! А што он не објави уговор о продаји "Сартида", који су потписали кад је он био министар финансија.
– Не разумем. Какве сад то везе има?
– Шта какве везе има!? Тог уговора нема нигде у влади, немају га ни ови у Ју-ес-стилу, а сад још и пристају да изброје осам милиона евра за градњу неке пруге која је требало да се ради о нашем трошку. Ту нису чиста посла.

– Новинари ће Вас питати јесте ли то пријавили министру полиције Драгану Јочићу.

– Каква вајда од тога. Па он да је могао да нађе нешто, ваљда би нашао већ на почетку мандата наше прошле владе, кад је оно МУП водио истрагу о продаји "Сартида".

– Па како је завршена та истрага?

– Шта како је завршена!? Тако што су годину дана касније председник, премијер и пола владе, са све америчким амбасадором отишли у Смедерево да присуствују  пуштању у погон неке високе пећи.

– Па то ваљда значи да је све у реду.

– Ма ко ће га знати. У извештају Савета за борбу против корупције из 2005. пише да није све у реду.

– А Ви сте читали тај извештај?

– Ма јок. Нисам још стигао.

– Па кад ћете?

– Па, кад ови из ДС-а прочитају уговор о концесији.
– Кад већ поменусте, шта ћете ако и Врховни суд пресуди да концесиони уговор треба објавити?

– Клавир.
Је л’ сад јасније?