Најчистија београдска "чесмовача"

Београђани пију најчистију воду у Србији, казују подаци београдског Завода за јавно здравље. Истраживање "Политике" је показало и да чиста вода из славине тече и у Војводини, упркос општем мишљењу да су на северу Србије воде лоше, нарочито после забране која је задесила становнике Зрењанина. Па тако, осим Београда, чесмовача је одлична и у Новом Саду и Сомбору, али и у Чачку, Ужицу, Нишу, Ваљеву...

– Београдска "чесмовача" је здрава вода. У њој никада нису откривени токсични, тешки метали, као што су олово, кадмијум и жива, и никада нису нађене канцерогене супстанце – тврди Радослав Братић, руководилац санитарне контроле Београдског водовода.

Он додаје да флаширана вода не може да замени воду са чесме. Једна или две чаше минералне воде могу да буду допуна такозваној чесмовачи, али никако алтернатива, као што то последњих неколико година снажном пропагандном кампањом потрошачима покушавају да наметну разни лобији минералних вода.

Зоран Марјановић, из Института за водопривреду "Јарослав Черни", додаје да када би флаширана вода, ако би је пустили у Београдски водовод, не би добила прелазну оцену због високе концентрације натријума која је петнаест пута већа него у води из чесме:

– Ниједна флаша минералне воде не би прошла контролу провере састава воде из чесме.

У Србији сваки грађанин годишње попије више од 700 литара чесмоваче, а минералне воде око 40 литара, показало је истраживање Завода за јавно здравље Србије. Вода из чесме пије се много више и због цене. Ова питка вода је хиљаду пута јевтинија од флаширане – литар минералне стаје више од кубика чесмоваче. Цена флаше минералне воде у просеку износи око 40 динара, колико и кубика воде из водоводних постројења.

Кампања у Америци

Да чесмовача предњачи у односу на флаширану воду показало је и истраживање Центра за воде Републичког завода за јавно здравље. Већина ученика (70 одсто) из десетак основних школа у Србији пије чесмовачу, а остатак флаширану воду. При избору флаширане воде, без обзира на то да ли она служи као једини или додатни извор воде за пиће, 40 одсто се руководи њеним укусом, 38 одсто декларисаним садржајем минерала, 3,16 одсто изгледом, обликом и величином флаше, док за 9,7 одсто пресудан фактор при избору флаширане воде представља реклама. Мали број основаца, свега 16,58 одсто, никада не користи флаширану воду за пиће.

Стручњаци у свету упозоравају да није толико проблем вода у флашама, него пластика која завршава на отпаду уништавајући животну средину. Процена је да се у свету годишње баци 2,7 милиона тона искоришћених пластичних флаша. Најчешће се за производњу ових флаша користи полиетилен терфалат (ПЕТ) који се добија из сировог мазута. За разградњу ових пластичних флаша потребно је између 400 и 1000 година.

Недавно је и у Америци покренута рекламна кампања којом се Њујорчани позивају да замене флаширану воду – водом са чесме, за коју се тврди да је најчистија у Америци. Према проценама стручњака, Американци су прошле године попили више од 30 милијарди флаша ове воде, а већина флаша – око 80 одсто, заврши на депонијама, пише "Њујорк тајмс". Ако би се флаше поређале једна до друге то би било довољно да се планета окружи више од 150 пута неразградивом пластиком.

Због тога је Солт Лејк Сити забранио коришћење флаширане воде на недавном џез фестивалу. Градоначелник Рок Андерсон каже да је флаширана вода превара и одбија да на њу троши новац. Уместо флаширане воде град је служио расхлађену воду са чесме у разградивим чашама.

Наша водоводна постројења у свим већим градовима Србије, посебно београдски погони, производе воду по стандардима који важе и за Париз, Лондон или Њујорк.

Братић подсећа да је Правилник о хигијенској исправности воде за пиће усклађен с мерилима Светске здравствене организације и директивама Европске уније и да су у Београдском водоводу успостављена два степена контроле физичко-хемијске и бактериолошке исправности воде. Први степен се обавља у свим производним погонима и погонским лабораторијама, а други степен у служби санитарне контроле воде која је организационо независна од производње.

Анализа 15.000 узорака

Упоредо с контролом квалитета воде, коју обавља Београдски водовод, обавља се контрола у Градском заводу за јавно здравље, као и испитивање на радиоактивност у Институту "Драгослав Карајовић". То значи да се годишње анализира више од 15.000 узорака воде, а испитује се од 250 до 300 различитих параметара.

Употреба високоминералних вода може да буде ризична по здравље, упозоравају стручњаци, пошто садрже велику концентрацију натријума. Литар минералне воде садржи 150 милиграма натријума, а литар "чесмоваче" садржи само десет милиграма натријума. Ако се минерална вода обогаћена натријумом пије у неограниченим количинама – погоршава здравствено стање срчаних болесника и особа које имају проблема с високим крвним притиском. Бабић указује да на флашираним водама нема упозорења да је минерална вода с високом концентрацијом натријума штетна за ове болеснике.

Флаширане воде се подвргавају посебном третману без обзира на то да ли је реч о минералној, изворској и пречишћеној води. Иначе, код нас има 15 врста флашираних вода различитог састава.