Телефон узалуд звони

Антикорупцијске мере које су спроводили факултети, одмах по избијању афере "Индекс", нису дале очекиване резултате, мишљење је професора др Бранка Ковачевића, ректора Београдског универзитета. Спречавању корупције нису допринели ни посебна телефонска линија уведена у Министарству просвете, као ни "књиге утисака" које су биле постављене на факултетима, сматра ректор.

У последњих неколико месеци "врући телефон" Министарства просвете само повремено зазвони, али од 1. марта до 1. маја примљено је укупно 600 пријава.

Око 20 одсто позива се односило на неку другу област, док се остатак односио на корупцију у просвети. Мањи број грађана се жалио на одређене професоре, а највећи број њих је изражавао сумњу да је њихов комшија, директор или колега купио диплому.

"Утеривачи правде" најчешће нису желели да се представе, али, како кажу у Министарству просвете, све пријаве које су достављене у писаном облику прослеђене су Министарству унутрашњих послова.

– Не знамо колико је МУП покренуо истрага јер, како су нам рекли, њима су потребне потписане дојаве. Нисмо могли пуно тога да урадимо, јер су нам се јављали студенти који су желели да пријаве професоре којима су већ дали мито да би положили испит. Да би тај професор евентуално био ухваћен на делу, неопходно је да се студенти јаве оног тренутка када их неко уцењује. Тада им полиција даје обележене новчанице. Овај новац они дају предавачима које је на тај начин могуће ухватити на делу – објашњавају у Министарству просвете.

Ипак, ректор Бранко Ковачевић истиче да корупција на Београдском универзитету није масовна и организована појава.

– На БУ се може купити испит, али диплома не. Ипак, под корупцијом се подразумева и када наставник условљава ученика да купи књигу коју је он написао – сматра Ковачевић.

Он додаје да је корупција прикривена и да би са универзитета требало да оду предавачи који се тиме баве, а од ефикасности државних органа зависи да ли ће они кривично одговарати.

Ковачевић такође оцењује да ће афера "Индекс" у оквиру које је приведена Емилија Станковић, бивши помоћник министра просвете, као и неколико десетина професора Правног факултета у Крагујевцу, утицати на оцену Савета министара о спровођењу Болоњског процеса у Србији.

– Корупција не може да се сузбије уколико се искорени само из једног сегмента друштва, већ би требало да почне озбиљна борба и у другим областима – здравству, правосуђу и полицији – навео је ректор.

Просветне и факултетске власти сматрају да антикорупцијској борби треба да допринесе и Правилник о полагању испита који је усвојен 13. јула.

– Донели смо Правилник о дисциплинској одговорности студената и професора у складу са којим ће сви сносити санкције. И онај ко је дао 2.000 евра за испит и онај ко је платио мање – објашњава наш саговорник.

Новоусвојени документ предвиђа детаљну процедуру полагања испита на факултетима, а студенти, на почетку сваке школске године, знају када ће и у којем испитном року полагати испит.

Није прихваћен предлог да се правилником регулише аудио и визуелно снимање полагања испита, јер високошколске установе, због недостатка новца, не могу да је спроведу.