Велика је солидарност моје земље са Србијом

Жан Да­ни­јел Рух, Ам­ба­са­дор Швај­цар­ске за Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру, је­дан је од оних ко­ји су бо­ра­ви­ли у на­шој зе­мљи за вре­ме не­за­пам­ће­них по­пла­ва ко­је су нас опу­сто­ши­ле. Чо­век је ве­ли­ког ис­ку­ства, до­бро нас по­зна­је, као и цео ре­ги­он. За­ме­ник ше­фа ми­си­је у ам­ба­са­ди Швај­цар­ске у Ср­би­ји био је од 2000. до 2003, по­сле че­га је све до 2007. го­ди­не био и спе­ци­јал­ни по­ли­тич­ки са­вет­ник Кар­ле дел Пон­те, глав­ног ту­жи­о­ца Ха­шког три­бу­на­ла за бив­шу Ју­го­сла­ви­ју. 

У сво­јој ка­ри­је­ри ба­вио се пи­та­њи­ма спољ­не по­ли­ти­ке, без­бед­но­сти, људ­ских пра­ва, ме­ђу­кул­тур­не са­рад­ње. Не чу­ди, с то­га, што се по­себ­но позабавио још једним послом – обновом спо­ме­ни­ка Ар­чи­бал­ду Рај­су, чо­ве­ку ко­ји је Ср­бе и Ср­би­ју мно­го за­ду­жио. Реч је о де­лу по­диг­ну­том 1931. у Топ­чи­дер­ском пар­ку, чи­ји је аутор Мар­ко Бре­жа­нин а ко­је нас све под­се­ћа на швај­цар­ског фо­рен­зи­ча­ра, пу­бли­ци­сту, док­то­ра хе­ми­је, по­себ­но ан­га­жо­ва­ног на ис­тра­жи­ва­њу зло­чи­на по­чи­ње­ним над срп­ским ста­нов­ни­штвом за вре­ме ве­ли­ког ра­та. За 5. јун ове го­ди­не пла­ни­ра­но је отва­ра­ње из­ло­жбе фо­то­гра­фи­ја у ве­зи са се­ћа­њем на Пр­ви свет­ски рат и са­мог Рај­са, чи­ји ће део би­ти по­ста­вљен баш у не­по­сред­ној бли­зи­ни спо­ме­ни­ка. 

Прет­по­ста­вљам да спо­ме­ник ни­је слу­чај­но об­но­вљен баш ове го­ди­не? 

Швај­цар­ска је би­ла по­ште­ђе­на ра­то­ва па је и на­ша пер­спек­ти­ва ка­да су у пи­та­њу рат и мир дру­га­чи­ја, због на­ше не­у­трал­но­сти. Што не зна­чи да ни­смо би­ли ак­тив­ни, по­го­то­во смо се позабавили послом ме­ди­ја­ци­је и про­мо­ви­са­ња ме­ђу­на­род­ног ху­ма­ни­тар­ног пра­ва. Чи­ни­ло се ло­гич­ним да се у го­ди­ни кад се обе­ле­жа­ва век од по­чет­ка ра­та усред­сре­ди­мо на Ар­чи­бал­да Рај­са, јер је је­дан од мно­гих Швај­ца­ра­ца ко­ји су кроз исто­ри­ју бри­ну­ли о за­шти­ти жр­та­ва и прав­де. Уз то, ис­по­ста­ви­ло се да је спо­ме­ни­ку за­и­ста би­ла по­треб­на рестаурација. 

Рај­са су мно­ги ци­ти­ра­ли и то­ком ми­ну­ле ван­ред­не си­ту­а­ци­је, ко­ин­ци­ден­ци­ја је да је баш он по­ча­сни гра­ђа­нин Круп­ња, јед­ног од опу­сто­ше­них ме­ста. Ви сте по­се­ти­ли Обре­но­вац, ви­де­ли сте све из пр­ве ру­ке. Ка­же­те да се на­ша вла­да до­бро сна­шла у це­лој си­ту­а­ци­ји? 

Ваш на­род по­ка­зао је ве­ли­ку со­ли­дар­ност. Али, по­ка­за­ли су је и сви око вас. По­себ­но ми у Швај­цар­ској, где по­сто­ји ве­ли­ка за­јед­ни­ца љу­ди са ових про­сто­ра. Ре­а­го­ва­ло се прак­тич­но од­мах, гра­ђа­ни су до­ни­ра­ли ве­ли­ке су­ме, ни­сам си­гу­ран за та­чан из­нос али ми­слим да је реч о че­ти­ри ми­ли­о­на швај­цар­ских фра­на­ка, што је из­у­зет­но ка­да је о при­ват­ној ини­ци­ја­ти­ви реч. Очи­то је да мо­ји зе­мља­ци са­о­се­ћа­ју са ва­ма и бит­но је да то зна­те. Ме­не је фа­сци­ни­ра­ла ор­га­ни­зо­ва­ност, по­себ­но Цр­ве­ног кр­ста, са ко­јим са­ра­ђу­је­мо од про­ле­ћа 1999. и са ко­јим смо већ у пе­так, 15. ма­ја, са­чи­ни­ли спи­сак по­треб­не по­мо­ћи. Ва­ша зе­мља има око 70.000 во­лон­те­ра, што је ми­слим ре­корд у све­ту. То са­мо по­ка­зу­је ко­ли­ко до­бра има у овој зе­мљи. Др­жа­ва, вој­ска, по­ли­ци­ја, над­ле­жни ни­су за­ка­за­ли, ма­да ми је пре­до­че­но да је по­сто­јао је­дан кра­так пе­ри­од ухо­да­ва­ња, баш у пе­так, ка­да је све по­че­ло. По­том се ма­ши­на за­хук­та­ла и опе­ра­ци­ја спа­са­ва­ња би­ла је оба­вље­на из­у­зет­но про­фе­си­о­нал­но. Увек по­сто­ји на­кнад­на па­мет, али би по­себ­ну па­жњу тре­ба­ло по­све­ти­ти ус­по­ста­вља­њу си­сте­ма ра­ног упо­зо­ре­ња. 

Пре око го­ди­ну да­на пара­фразирали сте Чер­чи­ла. Та­да сте ре­кли да Ср­би­ја ства­ра ви­ше исто­ри­је не­го што мо­же да ап­сор­бу­је и до­да­ли да се исто мо­же ре­ћи и за иза­зо­ве са ко­ји­ма се бо­ри. По­сле овог но­вог иза­зо­ва, да ли нас још сма­тра­те за кључ­ног ре­ги­о­нал­ног игра­ча?

По­сто­је раз­не вр­сте иза­зо­ва. Сре­ћом, не­ке сте пре­ва­зи­шли и сад по­сто­је два нај­ва­жни­ја – при­кљу­чи­ва­ње Европ­ској уни­ји и еко­ном­ски раз­вој. Де­струк­ци­ја ко­ју је во­да иза­зва­ла, исти­на, ма­ло ком­пли­ку­је си­ту­а­ци­ју. Али, ЕУ, Ру­си­ја, и ми, сви ће­мо вас по­др­жа­ти. У овом де­лу Евро­пе, не са­ми због ге­о­гра­фи­је, Ср­би­ја мо­же је­ди­но да бу­де кључ­ни играч. 

Че­сто сте по­на­вља­ли да Швај­цар­ска по­др­жа­ва ди­ја­лог Бе­о­гра­да и При­шти­не. Ко­ли­ко је у том сми­слу бит­но ре­ше­ње пи­та­ња зло­чи­на по­чи­ње­них над Ср­би­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, по­себ­но слу­чај „жу­те ку­ће”?

Ни­је­дан зло­чин не сме оста­ти не­ра­све­тљен. Као што је и сам Рајс го­во­рио, не­ма не­у­трал­но­сти у зло­чи­ну. Суд­би­на свих не­ста­лих, на­рав­но и Ср­ба, тре­ба­ло би да бу­де раз­ре­ше­на. Оп­ту­жбе да би не­ки од њих мо­гли би­ти они ко­ји су жи­вот за­вр­ши­ли у ужа­сној при­чи тр­го­ви­не ор­га­ни­ма мо­ра­ју би­ти ра­све­тље­не. У Ха­гу је још 2001. го­ди­не по­че­ла ис­тра­га о то­ме али је она би­ла те­шка и ни­је до­ве­ла до убе­дљи­вих до­ка­за. Швај­ца­рац, Дик Мар­ти, са­чи­нио је из­ве­штај ко­ји је очи­то имао до­вољ­но еле­ме­на­та да би Еулекс за­по­чео спе­ци­јал­ну ис­тра­гу. 

Ве­ру­је­те ли да је по­ли­ти­ка не­у­трал­но­сти ко­ју Ср­би­ја во­ди до­бра? Да не мо­ра­мо да уђе­мо у НА­ТО да би на­пре­до­ва­ли у од­но­си­ма са ЕУ као што на­ши од­но­си са Ру­си­јом та­ко­ђе ни­су пре­пре­ка? 

Ве­ли­ки број др­жа­ва чла­ни­ца ЕУ ни­су чла­ни­це НА­ТО. На ва­ма је да про­це­ни­те да ли же­ли­те да се при­кљу­чи­те или не и да ли ће то по­мо­ћи ва­шој без­бед­но­сти. Са дру­ге стра­не, на­дам се да је хлад­ни рат иза нас и да не­ће­мо ући у но­ву фа­зу по­де­ла из­ме­ђу За­па­да и Ис­то­ка. Да­нас ни­је­дан др­жа­ва не би тре­ба­ло да бу­де при­мо­ра­на да би­ра из­ме­ђу две стра­не. 

По­ме­ну­ли сте хлад­ни рат. Мно­ги ана­ли­ти­ча­ри већ уве­ли­ко го­во­ре да је кри­за у Укра­ји­ни увод или у то или у но­ви ве­ли­ки су­коб упра­во на сто­го­ди­шњи­цу пр­вог ве­ли­ког су­ко­ба?

Кри­за у Укра­ји­ни ство­ри­ла је тен­зи­је ко­је ви­ше мо­гу да раз­је­ди­не не­го да ује­ди­не. Уме­сто да се усред­сре­ди­мо на по­де­ле же­лео бих да ис­так­нем да су це­ла Евро­па, као и Ру­си­ја али и Аме­ри­ка, ује­ди­ње­не око за­јед­нич­ке тра­ди­ци­је, кул­ту­ре и вред­но­сти, по­себ­но у ОЕБС-у, ко­јим Швај­цар­ска пред­се­да­ва то­ком 2014. а Ср­би­ја ће то­ком 2015. Ује­ди­ње­на бор­ба са за­јед­нич­ким иза­зо­ви­ма, као што су кли­мат­ске про­ме­не и сма­ње­ње ри­зи­ка не­ких бу­ду­ћих ка­та­стро­фа, ва­жни­ја је од ига­ра мо­ћи.

------------------------------------------------------

Књига „Чујте, Срби” уз „Политику” у четвртак

Лист „Политика” у сарадњи са амбасадом Швајцарске објављује у четвртак, 5. јуна, репринт чувене књиге Арчибалда Рајса „Чујте Срби”. Специјални додатак имаће 24 стране и биће штампан ћирилицом.