Обама се не одриче „америчке изузетности”

Америка која није сасвим изолована од остатка света и која не води неколико ратова истовремено требало би да буде нови курс америчке спољне политике који је у говору пред дипломцима „Вест Поинта” најавио председник Барак Обама.

Обамина доктрина подразумева да САД и даље „предводе свет”, али да не морају нужно да се војно ангажују у сваком сукобу у свету. Овако срочен говор чини се као компромис којим је шеф Беле куће желео да узврати ударац критичарима који га нападају са супротних позиција: први сматрају да америчка спољна политика постаје пасивна, док други верују супротно – да је и даље војно „прегрејана”.

„Прошли смо кроз дуг период ратова”, казао је Обама, додавши да неке од њихових најскупљих грешака долазе не од њиховог уздржавања већ од спремности да улете у војне авантуре. Већина америчких медија у овоме види крај хегемоније и милитантизма из ере Џорџа Буша, који је започео ратове у Ираку и Авганистану и који је, као врховни командант највеће војне силе на свету, био оличење изреке: „Када имате чекић, цео свет вам изгледа као ексер.” Насупрот томе, Обама је у свом говору истакао да америчка војна акција не може бити једина или примарна компонента њиховог вођства: „Не значи да је сваки проблем ексер само зато што имамо најбољи чекић.”

Међутим, треба приметити да је само дан раније Обама најавио да скоро 10.000 америчких војника остаје у Авганистану, иако је раније најавио да ће до краја ове године оданде повући све трупе. Амерички војници ће бити у Авганистану и када се буде завршио други мандат овог председника, иако је он још у првој кампањи на изборима 2008. обећао да ће окончати оба Бушова рата (америчке трупе су се повукле из Ирака 2011).

Због наде да ће наглавачке преокренути Бушов интервенционизам, као и због предизборних пацифистичких обећања, Обама је одмах по усељењу у Белу кућу добио и Нобелову награду за мир. Преурањено признање није оправдавао јер је његова администрација одобрила напад на Либију и мноштво удара из беспилотних летелица (дронова) које Обама, противно међународном праву, редовно шаље у обрачун са исламским милитантима.

По ко зна који пут Обама је поновио још једно своје предизборно обећање – да треба ставити тачку на Гвантанамо. Треба ли подсетити да је озлоглашени затвор у америчкој војној бази на Куби и даље отворен? Председник упорно понавља да Гвантанамо треба затворити, док се осумњичени за тероризам тамо упорно држе без оптужнице и ван америчког или међународног правног система.

„Њујорк тајмс” оцењује да на основу говора из „Вест поинта” уопште није јасно како ће изгледати спољна политика Вашингтона до краја Обамине власти. Председник је  поручио да ће критеријум за америчко војно ангажовање у свету убудуће бити виши: Вашингтон ће морати да се посвети дипломатији и другим средствима спољне политике попут економских санкција.

Тиме је Обама одговорио на оптужбе које му стижу из републиканског табора – да је његов одговор на кризе у Сирији и Украјини био „млак”, што у преводу значи да га оптужују што је одустао од напада на Сирију и одбацио интервенцију у Украјини.

Стручњак за међународне односе  Роберт Кејган је због тога председнику поручио да „суперсиле не одлазе у пензију”. Америка је од хладног рата до 11. септембра војно интервенисала у Панами, Кувајту, Сомалији, Босни, СР Југославији и на Хаитију, да би онда уследили напади на Авганистан и Ирак и акција у Либији. Амерички конзервативни „јастребови” страхују би Обама сасвим могао да се одрекне оваквих акција и улоге „светског полицајца”.

Међутим, Обама у свом новом говору није искључио могућност будућих америчких интервенција. Њих је унапред оправдавао омиљеним крилатицама његова два претходника, Клинтоновом „незаобилазном нацијом” и Бушовом „америчком изузетношћу”.

Не зна се само кога је требало да ове речи више умире. Да ли републиканске „јастребове”, који и данас тврде да је рат против терорa био добар и неопходан и да држава стално мора да увећава своју моћ и у пустињама хиљадама километара далеко од САД брани своје интересе? Или можда пре поједине Обамине демократе и либерале попут амбасадорке САД у УН Саманте Пауер, која сматра да је америчка дужност и обавеза да дели правду по свету од Сирије, преко Либије и Руанде до Босне.

------------------------------------------------------------------------------

Ново „оружје” против терориста

Обама је најавио да ће САД основати фонд за борбу против тероризма вредан пет милијарди долара. Новац који је досад трошен на рат у Авганистану преусмериће се на борбу против милитаната на Блиском истоку, у Африци и источној Азији, казао је шеф Беле куће. Поменута свота би требало да се искористи за обуку снага у Јемену, мултинационалних трупа у Сомалији, европских савезника и нових власти у Либији и француских снага у Малију. Циљ овог фонда је да се унапреди борба против терориста, али без ангажовања америчких војника.