Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пријепоље с туристима, а без хотела

Пријепоље с туристима, а без хотела
После реконструкције манастир Милешева у својим конацима прима госте (Фото Танјуг)

Пријепоље – Пробудио се последњих година туризам у живописном пријепољском крају, дарови очуване овдашње природе све више маме модерног госта. Сви су пуни утисака кад посете јединствени драгуљ манастир Милешеву, удахну свежину поред слапова Сопотнице, попију чисту воду са једног од десетине извора у Каменој Гори, „селу стогодишњака“, дођу на рафтинг Лимом или виде пријепољски музеј овенчан европским признањима.

Али примећен је недостатак. Много је гостију у обиласку овог краја, а знатно мање на смештају: у конацима и домаћој радиности. Неки одавде одлазе на спавање у хотеле на Златибору или Златару. Недостаје Пријепољу и околини квалитетан хотел, што потврђују и у овдашњој туристичкој организацији.

– Једини већи смештајни капацитети јесу конаци манастира Милешева, добро опремљени, а категорисаних соба у домаћој радиности има на Каменој гори (где је и шумска кућа „Србијашума“), у Сопотници и другде. Некад једини пријепољски хотел „Милешева“, који је последњих година имао статус коначишта, тренутно је затворен због судског спора око власништва. Потреба за квалитетним хотелом је реална, јер не можемо да угостимо веће групе. Једнодневни излети гостију у пријепољски крај са Златибора и Златара нису довољни, имамо знатно више од онога што би се видело у једном дану – каже за наш лист Ивана Ракоњац, директорка Туристичке организације Пријепоље.

Слично размишља и координатор споменика природе „Слапови Сопотнице“ Драган Петрић, чувени алпиниста који је освајао Монт Еверест и низ других светских врхова. – Све је више посетилаца у овом крају који траже бољи смештај. Потребан нам је макар један комфоран хотел, носилац квалитетног смештаја, да бисмо, уз остало, задржали и многе транзитне туристе. Мислим да је Јабука идеално место за такав објекат. Ту уз магистралу, близу граничног прелаза, некад је био центар пионирског туризма у бившој СФРЈ, постоји инфраструктура. Јесу некадашњи објекти на Јабуци дотрајали и одавно затворени, али превелика улагања нису потребна у њихово реновирање, за једно модерно хотелско здање – истиче Петрић.

Било је и размишљања да се можда на Каменој Гори, селу дуговечних житеља, направи какав комфорнији објекат за туристе. Камена Гора је најлепше село у пријепољској општини, двадесетак километара удаљено од Пријепоља. У поступку је проглашење овог одредишта, које је између два светска рата озваничено као ваздушна бања, пределом изузетних одлика.

Кажу да Камену гору походе многи трагачи за лепотом и доживљајем, надлећу је параглајдери, у бездане и пећине спуштају се спелеолози, планинари походе ове висине. На њеном простору има више десетина водом богатих извора. Над Каменом гором доминира бор стар, по предању, око четири века. Екипа новог филма Емира Кустурице „На млечном путу“, у којем главну улогу тумачи Моника Белучи, боравила је више дана у августу прошле године у овом селу, не кријући одушевљење.

Те и друге пријепољске лепоте, по речима директора ТО регије Западна Србија Мирослава Рађена, врло су значајне у туристичкој понуди овог дела државе, али још увек недовољно препознатљиве. Стога се последњих година интензивно ради да љубитељи одмора, домаћи и страни, што више сазнају о овим одредиштима.

А будућем туристичком напретку овог краја треба да послужи и „Програм развоја туризма општине Пријепоље“, који се последњих месеци прави у сарадњи пријепољске општине, ТО регије Западна Србије и Регионалне развојне агенције „Златибор“. То је, како каже директор РРА „Златибор“ Славко Лукић, искорак у актима оваквог типа. – Овај програм проширује терен деловања у развоју туризма. Обично се у оваквим документима све сводило на активности локалних туристичких организација, а овим укључујемо и друге важне чиниоце из локалне и шире заједнице: јавна комунална и државна предузећа, угоститеље, медије, веће загађиваче средине и друге. Постављамо боље темеље туристичком развоју – напомиње Лукић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.