„Твитер” ствара и побија гласине

Американци нису имали „Твитер” када им се десио 11. септембар, неки данас кажу срећом, јер ко зна како би био (зло)употребљен у време највећег ужаса који су преживели. И ураган „Катрина” (2005) десио се пре него што је настала ова мрежа, али је зато 2012, када је разорни ураган „Сенди” погодио североисточне државе, „Твитер” показао сву моћ информисања и дезинформисања. Једна болница јесте остала без струје и вода јесте продрла у њујоршки метро, али није било ронилаца у пуној опреми на станици испод Тајмс сквера упркос уверљивој фотографији која је кружила. И ниједна болница није изгорела док су ватрогасци беспомоћно гледали, што се такође наводило на мрежи. Занимљиво је да је већина гласина исто тако побијена захваљујући „Твитеру”, због чега су га неки новинари прозвали „машином истине”. Није забележено да је тада неко ухапшен због ширења неистина и изазивања панике, али је у САД и пре и после „Сендија” било хапшења због објава на друштвеним мрежама: лажне дојаве о бомби на аеродрому, упозорења демонстраната на скупу Г-20, претње масовним убиством...

После масакра у школи „Сенди Хук” 2012. полиција је објавила да свако ко постави нетачне информације може да буде ухапшен. Чак је било претњи да би могао да буде приведен свако ко поставља информације различите од полицијских извештаја. Неки су се на друштвеним мрежама лажно представљали као убице или су као припадници полиције преносили лажне верзије догађаја.

Главобољу с дезинформацијама на друштвеним мрежама преживеле су и друге земље. У Индији су прошлог августа оне употребљене за ширење гласина да се муслимани у богатој држави Асам спремају да нападну досељенике из североисточних делова земље. Ширене су фотомонтаже насиља према муслиманима с циљем да се они испровоцирају на нападе, а мигрантима поруке с текстом: „Трчи, бежи кући”. Уплашени радници и ученици навалили су на возове. Власти су оптужиле „Фејсбук” и „Твитер” да преспоро реагују у блокирању налога и проналажењу извора. Владу су појединци критиковали да је њена реакција, иако оправдана, била претерана пошто су одмах хтели да блокирају све посреднике, од интернет кафеа преко провајдера до „Гугла” и „Фејсбука”. Блокирано је око 250 сајтова, укључујући најпопуларније друштвене мреже. Такође је две недеље било забрањено да се телефоном шаље више од пет порука дневно.

У Кини је прошлог септембра један средњошколац из учионице одведен на саслушање због ширења гласина на интернету ради изазивања јавних немира. Он је доводио у питање објашњење погибије локалног радника. У то време у овој земљи донет је закон према коме је корисницима интернета који шире клеветничке информације или садржај штетан по националне интересе запрећено три године затвора уколико њихове објаве види 5.000 људи или су прослеђене 500 пута. То је разбеснело кориснике интернета и критичаре власти.

„Закон је потребан да се спрече гласине, али морамо да створимо простор да људи слободно говоре и истражују,” прокоментарисао је професор Универзитета у Хонгконгу Чен Ванјинг.

У Венецуели су средином 2010. ухапшене две особе због ширења гласина на друштвеним мрежама ради дестабилизације банкарског система земље и јуриша на банке. По закону те земље о банкама, свакоме ко шири гласине или на други обмањујући начин покушава да поремети банкарски систем следује казна затвора од девет до 11 година.

Друштвене мреже постале су последњих година главно упориште активиста широм света за ширење информација и организовање протеста. Приписује им се важна улога у организацији „Арапског пролећа”.

За турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана „Твитер” је „највећа претња” друштву, јер је „пун претеривања и лажи”. За време демонстрација прошлог лета ухапшено је 25 твитераша. Образложење је било да деле информације које „обмањују омладину” и изазивају протесте којима „угрожавају безбедност и имовину народа”. Ердоган је ове године више пута покушао да блокира „Твитер” јер су појединци износили тврдње о премијеровој корупцији. На критике Запада да спроводи цензуру и отуђује земљу од света, Ердоган одговара да „не мари шта каже међународна заједница и да ће видети снагу Турске Републике”. 

Свет: скупе шале

„Слобода говора је гарантована уставом али нико није слободан да викне ’пожар’ у препуном биоскопу ако пожара нема”, рекао је 1919. амерички судија Оливер Холмс.

Друштвене мреже су платформа на којој делимо слике деце и кућних љубимаца, политичко опредељење или брачни статус. Међутим, многи су открили да све што ураде на „Фејсбуку” или „Твитеру” може да буде искоришћено против њих. Уз судски налог може се обезбедити чак и избрисан твит или фотографија.

Аргумент да је нешто објављено „на приватном профилу” неће спасити од отказа радника који је за време боловања на „Фејсбук” ставио слику с летовања, нити од кривичног гоњења за било које дело којим је прекршен закон. У свету је све више случајева у којима су крунски докази видео-снимци са „Фејсбука” или слике са „Инстаграма”.

Британски студент осуђен је у фебруару на 56 дана затвора због расистичких коментара на интернету на рачун црног фудбалера. Други Британац је осам сати провео у полицији због несланих шала на рачун Нелсона Манделе на једном сајту. Узели су му отиске прстију, ДНК и запленили компјутер. У затвору је 19-годишњи Канађанин који је на „Фесјбуку” написао да ће „направити покољ у обданишту, гледати како лије крв невиних и појести живо срце једног од њих”. Иза решетака је три месеца провео енглески тинејџер који се грубо шалио на рачун нестале деце, а на четири године осуђена су двојица Енглеза за покушај организовања побуне у једном граду.