Приштина неће „Српску листу” у парламенту

Приштина се плаши тога да би Срби у великом броју и јединствено могли да изађу на ванредне парламентарне изборе 8. јуна, сматра Милован Дрецун, шеф Скупштинског одбора за КиМ, поводом најаве да ће Централна изборна комисија променити изборне услове за националне заједнице.

Ако се то догоди, Срби би задржали загарантованих 10 места у Скупштини Косова, док би им за једанаести мандат, како најављују из ЦИК-а, било потребно да на изборима освоје 70.000 гласова. За српске представнике на КиМ ово је неприхватљиво, као и друга најава из ЦИК-а – да бирачки одбори неће одражавати етнички састав становништва у општинама, па стога још нису кренули у изборну кампању.

 „Очигледно да Приштина на тај начин хоће да спречи ’Српску листу’ да буде незаобилазан чинилац у косовском парламенту јер би она могла да освоји 15 па и више мандата, па би постала пожељан политички партнер и никако не би могла да буде изолована”, каже за „Политику” Милован Дрецун.Додаје да је Београд у контакту са Бриселом, Уједињеним нацијама, САД и ОЕБС-ом, како би се створили „легални услови и испоштовала политичка воља Срба“.

И директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић јуче је оценио да су одлуке ЦИК-а усмерене на то да што мање Срба изађе на изборе

Ксенија Божовић, председница СО Северна Митровица и кандидат за посланика испред „Српске листе” на парламентарним изборима, сматра да се бојкотом не могу решавати проблеми и истиче да Срби на северу Косова и Метохије очекују јасан позив Владе Србије да изађу на изборе 8. јуна.

Ненад Рикало, једини српски члан у ЦИК-у, каже да се изборни закон мења мимо скупштинске процедуре: „Одлука ЦИК-а није званична, али довољно је што се кренуло од иницијативе, а познато је да ћемо у сваком моменту бити прегласани, имајући у виду да у овој комисији седи по један представник мањинских заједница, што је у односу на укупни састав 6:5 у корист Албанаца”.

Саша Ђокић, лидер Социјалдемократије, члан јединствене „Српске листе“ и кандидат за посланика, за „Политику” каже да ЦИК не може да доноси никакве уредбе, јер је то у надлежности Скупштине која је распуштена. „Нама остаје да се жалимо Уставном суду који у року од осам дана мора да нам одговори”, наводи Ђокић, указујући „да се нигде у свету не мењају закони за мањинске заједнице, већ је закон исти за све”.