Тајанствени Арафатов "трезор"

Вест о бизарној уличној продаји, украдене војне униформе Јасера Арафата, бившег вође Палестинске ослободилачке организације, за само 2.000 нових израелских шекела (око 350 евра) у срцу истоименог највећег града Газе, од пре два месеца под управом Хамаса, стигла је директно из противничког табора Фатаха.
Негирајући да је било ко од њихових активиста учествовао у масовној пљачки Арафатове резиденције када су у јуну преузели власт у узаном медитеранском појасу, хамасовци су, према наводима израелског "Јерусалем поста", поручили другој страни да са инцидентом немају никакве везе, напротив, интензивно трагају за лоповима и гомилом ствари које су одатле нестале.

Фатахов портпарол на то одговара да је у крађи учествовало, колико се зна, на стотине Палестинаца међу којима је било и хамасовских присталица, који су знамениту кућу напросто опељешили и однели све што се понети могло до обичних ситница и Арафатових личних ствари. Нестала је чак и плакета Нобелове награде за мир која је покојном палестинском лидеру уручена 1994. године кад и другој двојици блискоисточних миротворца, тадашњем израелском премијеру Јицаку Рабину и бившем израелском министру иностраних послова Шимону Пересу.

После смрти чувеног лидера "палестинског отпора" многи су "бацили око" и на некадашњи главни избеглички штаб ПЛО у Тунису, али тамошње власти су, како преноси арапска штампа у Лондону, цео комплекс, у коме су осим Арафата и његових најближих сарадника боравили и припадници безбедносних снага добро обучени да спрече сваки могући нежељени упад, одмах затворили и отада не дозвољавају ником да макар завири међу зидове. Прогласивши га за "власништво читавог палестинског народа" одбили су више пута и самог председника Махмуда Абаса да дође до архивске грађе и, како се верује, "трезора информација" покојног арапског лидера, односно богате кореспонденције коју је Арафат, током 40 година, водио са свим важнијим светским лидерима. Садржај засад добро чуваних докумената, записа и преписке, интригира и неке друге, мање знамените Палестинце од Абаса, али, колико је познато, по упорности у контактирању туниске власти предњачи бивши Арафатов помоћник, извесни Рамзи Кури.

Тунишани, међутим, упорно ћуте као и у најновијем случају везаном за име Арафат. Удовици Сухи Арафат, ове недеље, преноси Би-Би-Си, без објашњења одузето је туниско држављанство које је, као и њена малолетна кћерка, стекла тек прошле године.

Суха Арафат (45) која поседује кућу у Тунису све до смрти свога мужа (новембра 2004. године) ту је живела а данас се, према неким додуше непотврђеним информацијама, налази на Малти.

Детаљ, не посебно интересантан, за ширу читалачку публику био је међутим повод да неки медији поново баце светло на биографију отресите бринете, рођене у Јерусалиму, у палестинској хришћанској породици, која је на себе скренула пажњу јавности већ са 20 година, када је прешла у ислам и тајно се венчала са много старијим арапским лидером који је зашао у шездесете. Као страсни симпатизер ПЛО отишла је у Тунис да би радила у главном избегличком штабу од 1982. до 1994. године.

Упадљива разлика у годинама између Арафата и ње мање је сметала од њених повремених, како је оцењено, ексцесних иступања у којима је јавно подржавала бомбаше самоубице, противила се нормализацији односа са Израелом (за који је отворено говорила да га мрзи) до упирања прста и оптужби на рачун најближих мужевљевих сарадника који, како је тврдила, "желе живог да сахране".

Одвојена од мужа док је са мајком и кћерком живела у Паризу (током друге интифаде 1995. године) била је медијска тема број један када су француске власти откриле да се води истрага због вишемилионског доларског трансфера на њен банковни рачун са једног броја страних банака. А када су потом почеле да се врте приче о финансијској корупцији унутар тадашње палестинске владе Суха је оптужила бившег израелског премијера Аријела Шарона да је вест о француској истрази намерно потурио штампи не би ли одвратио пажњу са оптужби за корупцију у којима се спомињало и његово име.

Стил живота Сухе Арафат није угрозио мужевљев "револуционарни кредибилитет", како су се, иначе, прибојавали неки његови најближи сарадници, а пошто није имала никакав важан положај у ПЛО, мало је вероватно, биле су прогнозе, да ће њен (политички) утицај надживети Арафатову смрт. Изненадно одузимање туниског држављанства сада је то само потврдило.