Сукоб науке и Руске цркве

Руска црква и наука ушле су у оштру борбу за освајање симпатија државе - која има власт, те ће и пресудити о томе на који ће се начин образовати и васпитавати омладина, усвајањем рационалних или верских објашњења и узора.

Наоко, то питање се чини решеним. Постоји устав земље, а он каже црква је одвојена од државе. Штавише, у доказивању те независности РПЦ у односу на Кремљ истрајавала је минулих година и московска Патријаршија, настојећи да уклони подозривост Цркве у егзилу према Цркви у Русији, пре њиховог уједињења недавно. Ипак, посредством својих активиста (тај израз је најмање неприкладан када је реч о истакнутом црквеном идеолошком помоћнику Кремља, инструктору комсомолски организованог покрета Наших, протојереју Всеволду Чаплину) - Црква је у замаху лобирања против наметања просвети "идеологије науке".

На Чаплиновој "оптуженичкој клупи" у јавности је група од десет водећих академика, која се крајем јула писмом обратила председнику Путину, противећи се новоуведеној обавези предавања, похађања и полагања веронауке у школама.

У јавности, протест су подржали поједини атеисти, примедбом да је новонадошли симболизам религије надмашио и онај, силом наметнутог атеизма, совјетски - али и поједини клерици, апелујући да држава помогне Цркви да се избори са сујеверјем које шире недовољно образовани попови.

"Спремни смо да подвргнемо део свог (црквеног, прим. аут.) живота контроли власти", цитиран је на пример професор теологије Курајев. "Црква предуго живи без контроле", цитиран је.

Говорио је против друштвене ситуације, у којој су сада попови оно што су некада били "црвени комесари". "Образовање школске деце морало би да се заснива на преношењу научно потврђеног знања", каже један од потписника писма Путину, истраживач у области медицине Варабјов. "У руској историји, уплитање Цркве у послове власти увек је имало жалосне последице", цитиран је.

Иступајући за једним "округлим столом" поводом те теме, сасвим недавно - отац Чаплин, иначе службени говорник РПЦ, супротстављао је тези научника аргументе посебне врсте, инсистирајући на потенцијалу апокалиптичности и зла.

"Морамо им показати несрећног хомосексуалца, у његовим четрдесетим, и остарелу проститутку", цитиран је протојереј. "У противном, за тридесет година, наша деца ће се преобратити у животиње, под утицајем култа гламура и декадентности", цитиран је.

"Научно гледање не може бити државна идеологија. Оно никада никог није учинило срећним и није успело да одговори на основна питања хумане егзистенције", рекао је.

У Русији, општа религиозност је у одређеном порасту, с позитивним одговорима на питања о вероисповести и присуству обредима у више од 50 одсто случајева. Уз хришћанство, пре свега православно, јако је такође изражена свест о припадности исламу и јудаизму, другој и трећој вери по броју следбеника.

Гледано са стране, превладава утисак да ово појачано инсистирање "на чистоти" - обећаваној једино на оном путу којим руку подруку корачају власт и православље, нема везе с вером и здрављем нације колико с актуелном политиком. Реч је о пропаганди поистовећивања зла са Западом. Уочи избора, на јесен и у пролеће, тиме се мобилише Русија која ће гласати за обећани повратак на пиједестал изгубљене величине. То је лакше него одговарати на питања. На пример, о узроцима оштрог пада популације, масовне неверице у закон, опште корумпираности, укључујући врхунске политичаре, генерале и полицију, или, пак, занимљиве појаве ксенофобије, расизма и нацизма. Није, ваљда, баш за све то крива наука.