Странци у својој држави

Да ли ће они који се изјашњавају као Срби у Црној Гори имати, као што желе, по два пасоша, и црногорски и српски, зависи, пре свега, од званичне Подгорице.

У овом тренутку, Србија и Црна Гора различито гледају на предлог црногорских Срба за увођење двојног држављанства. Иако је Жељко Штурановић, црногорски премијер, поручио да ће то питање бити разматрано након усвајања новог црногорског устава, ипак је процурела вест да у нацрту закона о држављанству, који улази у процедуру после доношења устава, није предвиђено двојно држављанство (једино, изузетно).

С друге стране, већ почетком септембра пред посланицима Скупштине Србије требало би да се нађу предложене измене и допуне Закона о држављанству, којим ће бити омогућено, како је пре неколико дана изјавила Милица Чубрило, министарка за дијаспору, стицање српског држављанства под одређеним условима, без претходног одрицања од црногорског.

Не постоје правне сметње да Србија донесе своје прописе о држављанству како би Србима из Црне Горе омогућила стицање двојног држављанства, тврди проф. Момчило Грубач, бивши председник Савезног уставног суда. Он каже да под одређеним условима и садашњи Закон о држављанству омогућава припадницима српског народа у расејању да могу да добију држављанство Србије, иако су држављани друге државе. На основу тога, неки наши сународници из иностранства већ имају држављанство Србије (рецимо, Срби из БиХ или Срби из Хрватске).

Извесно је, међутим, да је Миодраг Вуковић, функционер владајуће ДПС, недавном изјавом да ће по новом закону о држављанству свако ко буде узео држављанство неке друге државе бити обавезан да се испише из држављанства Црне Горе, многе довео у недоумицу.

– Они својим законима могу да пропишу шта хоће и на то ми не можемо да утичемо. Значи, ако црногорска власт остане при ставу да грађанин те државе може да има само једно држављанство, онда примање другог држављанства друге државе, заиста подразумева испис из држављанства које тренутно грађанин има – објашњава проф. Грубач.

Охрабрујуће су, међутим, речи Бранислава Радуловића, генералног секретара Удружења правника Црне Горе, иначе некадашњег СДП-овца, који тврди да у овом тренутку нико у Црној Гори тачно не зна како ће закон о држављанству да изгледа.

–Да сам у позицији моје родбине у Србији, ја бих узео српско држављанство – каже Радуловић. Зашто? Прво, питање националног идентитета и питање држављанства нема никакве везе. Затим, тај институт има, све мањи значај, имајући у виду обострана стремљења ка ЕУ, и на крају, оно, до тада, само "опредељује бирачко право и право заснивања радног односа у неким специфичним службама, нпр. војсци и полицији".

Па, откуд, онда, толика жеља црногорских Срба да добију и држављанство Србије? Држављанство, каже Грубач, омогућава грађанину "да се у тој држави не осећа као странац". Иако и странци имају државну заштиту прелазећи границу туђе државе, ипак постоји одређена разлика између права странаца и права домаћих држављана.

Грубач, међутим, наводи да регионалне организације, посебно ЕУ све то, посебно кад је реч о запошљавању, своде на "готово занемарљиву разлику", па се онда цела прича заправо своди на изборно право. Па, држава која уводи такву могућност, политички спекулише коме то да иде у корист, а коме ће то да штети.

Мишљења да Срби из Црне Горе треба да добију двојно држављанство, проф. Грубач наглашава да је то питање, у ствари, политичко и да зависи од односа између Србије и Црне Горе, које треба да га реше међудржавним договором.

Наш други саговорник открива, међутим, друге разлоге због којих је црногорска власт непопустљива.

–Не постоји ниједан пример у свету да једна држава има једнак број лица са двојним држављанством, као и број матичних држављана – каже Радуловић, алудирајући на чињеницу да је број становника Црне Горе који се изјашњавају као Срби и Црногораца готово исти.

Хрватска је, на пример, дозволила да сви Хрвати ван матичне државе имају хрватско држављанство, на основу чега, наводно, и неколико стотина Хрвата у Црној Гори, поседују то држављанство.