И штедња струје – кошта

Све док струја у Србији буде готово најјефтинији енергент за грејање, домаћинства која користе ТА пећи неће озбиљније почети да размишљају о алтернативним изворима топлоте. Једино што ће их натерати да о томе поведу рачуна биће – рачуни. Ударац по џепу је, нажалост, и код нас постао много јачи аргумент него сви апели Електропривреде Србије. А да би до тога дошли, да се струја штеди као најплеменитији извор енергије, а не да се расипа кроз грејалице, потребно је смањити разлике у цени између енергената и услуга, либерализовати тржиште, али и обрачунавати грејање према стварно утрошеној топлоти, а не према квадратури стана.

Зато ће један од приоритета ресорног министарства бити енергетска ефикасност. Дакле, уштеда енергије на свим местима и нивоима – од индустрије, преко саобраћаја до грађевинарства, односно зидања зграда са добром термичком изолацијом. Стога ће, каже у разговору за "Политику" помоћник министра енергетике Владан Карамарковић, све нове зграде морати да имају уграђене мерне инструменте – калориметре. Ти уређаји мериће сваку јединицу утрошене енергије и на основу тога ће домаћинства плаћати грејање. Као за телефон, струју или воду.

Када је реч о старим зградама станари ће у најскорије време морати с топланама да сe договоре о уградњи калориметара који ће бити постављени у подстаницама. У старе станове ће истовремено морати да се поставе и термостатски регулативни вентили – такозвани делитељи топлоте. Тако ће станари сами регулисати температуру у стану, али само у оним просторијама које они одреде за грејање током зиме, објашњава Карамарковић.

На питање ко ће платити уградњу и набавку калориметара Карамарковић каже да би то требало да буде обавеза јавних комуналних предузећа.

– Држава се већ укључила у пројекат повећања енергетске ефикасности тиме што је део пара из Националног инвестиционог плана, око 2,5 милиона евра, издвојила управо за набавку калориметара – истиче он.

Процењује се да би се с преласком са струје на централно или грејање на гас смањио садашњи капацитет електроенергетског система за око 1.200 мегавата или годишње око 1.500 гигават сати. Вредност ове енергије по тренутној набавној цени је око 60 милиона евра годишње.

Карамарковић објашњава и да би се само заменом по две сијалице од по 100 вати, флуоросцентним од по 20 вати, уштедело око 700 гигават сати или 28 милиона евра за годину дана. У замену светиљки би се инвестирало око 18 милиона евра с роком отплате од око осам месеци. Упоредна анализа показује да је за изградњу малих хидроелектрана укупне снаге 450 мегавата потребно 400 милиона евра.