Непоколебљива Мајка Храброст

„Ови људи нису довољно ратовали”, каже војник нареднику, задуженом за регрутацију, гледајући ка публици у Народном позоришту пошто ју је помно осмотрио, уз сумњичаву и помало презриву гримасу. Одмах на почетку премијере славне драме „Мајка Храброст и њена деца” глумци су, као што је аутор тог комада, Бертолт Брехт, толико волео, дискретно „разбили четврти зид” према аудиторијуму и увукли га у радњу том опаском која нарочито језиво звучи у земљи која се, нажалост, наратовала, али никад није искључено да ни то некоме неће бити довољно. Јер, има увек оних који сматрају, као што констатују војник и његов наредник, да је потребан рат да се пребројимо, дамо деци имена, жигошемо и људе и стоку.

Срећом по ту двојицу Брехтових ликова, суочених с разочаравајућим изгледима да ухвате још неко „топовско месо” вољно да ризикује живот под мецима и бомбама, практично у наручје им упадају путујући трговац Мајка Храброст, позната као Ана Фирлинг све док није улетела у топовску канонаду само да јој не би пропао хлеб који је спремила да га растура по линијама фронта, као и њена деца. Барем један од њих, старији, као тек стасали младић у савршеном је узрасту да узме пушку у руке. Мајка Храброст је набасала на војнике желећи само да им прода своју робу, да би им на крају предала свог првенца.

Остају јој млађи син и нема кћерка. Сви су од различитих очева, нико од њих не дели чак ни поочима. Мајка Храброст не мари за нације нити за то ко је у праву у Тридесетогодишњем рату, који је разорио Европу у седамнаестом веку. Њој је стало једино до тога да преживи, тако што ће снабдевати трупе, које намирених стомака, како пева она, могу поново да марширају све до пакла. Њега ни она неће избећи. До краја драме изгинуће јој сва деца, делимично и њеном кривицом јер ће калкулисати у немогућим околностима, где је чак ни њена себичност, урођена или принудна у условима где се готово сви старају искључиво за себе, неће поштедети краха. Мада, Мајку Храброст ништа неће спречити да, после свега, не узме поново своја колица са робом и, макар их сада морала сама вући, настави свој пут лутајућег трговца.

Класични Брехтов комад, по многима најснажније антиратно драмско дело свих времена, у Народном позоришту је режирала Ана Томовић. Драматурзи су били Вук Ршумовић и Жељко Хубач, по новом преводу с немачког који је урадила Оливера Марковић. У главној улози је Душанка Стојановић Глид.