Nepokolebljiva Majka Hrabrost

„Ovi ljudi nisu dovoljno ratovali”, kaže vojnik naredniku, zaduženom za regrutaciju, gledajući ka publici u Narodnom pozorištu pošto ju je pomno osmotrio, uz sumnjičavu i pomalo prezrivu grimasu. Odmah na početku premijere slavne drame „Majka Hrabrost i njena deca” glumci su, kao što je autor tog komada, Bertolt Breht, toliko voleo, diskretno „razbili četvrti zid” prema auditorijumu i uvukli ga u radnju tom opaskom koja naročito jezivo zvuči u zemlji koja se, nažalost, naratovala, ali nikad nije isključeno da ni to nekome neće biti dovoljno. Jer, ima uvek onih koji smatraju, kao što konstatuju vojnik i njegov narednik, da je potreban rat da se prebrojimo, damo deci imena, žigošemo i ljude i stoku.

Srećom po tu dvojicu Brehtovih likova, suočenih s razočaravajućim izgledima da uhvate još neko „topovsko meso” voljno da rizikuje život pod mecima i bombama, praktično u naručje im upadaju putujući trgovac Majka Hrabrost, poznata kao Ana Firling sve dok nije uletela u topovsku kanonadu samo da joj ne bi propao hleb koji je spremila da ga rastura po linijama fronta, kao i njena deca. Barem jedan od njih, stariji, kao tek stasali mladić u savršenom je uzrastu da uzme pušku u ruke. Majka Hrabrost je nabasala na vojnike želeći samo da im proda svoju robu, da bi im na kraju predala svog prvenca.

Ostaju joj mlađi sin i nema kćerka. Svi su od različitih očeva, niko od njih ne deli čak ni poočima. Majka Hrabrost ne mari za nacije niti za to ko je u pravu u Tridesetogodišnjem ratu, koji je razorio Evropu u sedamnaestom veku. Njoj je stalo jedino do toga da preživi, tako što će snabdevati trupe, koje namirenih stomaka, kako peva ona, mogu ponovo da marširaju sve do pakla. Njega ni ona neće izbeći. Do kraja drame izginuće joj sva deca, delimično i njenom krivicom jer će kalkulisati u nemogućim okolnostima, gde je čak ni njena sebičnost, urođena ili prinudna u uslovima gde se gotovo svi staraju isključivo za sebe, neće poštedeti kraha. Mada, Majku Hrabrost ništa neće sprečiti da, posle svega, ne uzme ponovo svoja kolica sa robom i, makar ih sada morala sama vući, nastavi svoj put lutajućeg trgovca.

Klasični Brehtov komad, po mnogima najsnažnije antiratno dramsko delo svih vremena, u Narodnom pozorištu je režirala Ana Tomović. Dramaturzi su bili Vuk Ršumović i Željko Hubač, po novom prevodu s nemačkog koji je uradila Olivera Marković. U glavnoj ulozi je Dušanka Stojanović Glid.