Српска књижевност и Велики рат

У Библиотеци града представљена је изложба „Српска књижевност и Велики рат”. Поставку је отворио председник Србије Томислав Николић, поручивши да хладна историјска статистика нема моћ да данашњим генерацијама приближи сву величину жртве и страдалништва српског народа у Првом светском рату.

Он је подсетио да Срби своју прошлост носе у срцу и генима наслеђену од костију предака.

– Ако бисмо дозволили да наша деца данас, 20 година откако је преминуо последњи Србин учесник Великог рата, „солунац”, како смо их од милоште и са поштовањем звали, о тој српској епопеји уче само из историје, починили бисмо тежак грех – казао је председник Србије истакавши да је управо зато ова изложба важна за потпуни доживљај једног историјског раздобља. – Разумевање рата, спознаја херојства и жртве, уздизање на пиједестал јунаштва и чојства српске војске и становништва, наш људски однос према Великом рату исправно се може изградити и опстати најпре кроз емотивни доживљај. Ту причу нама и потомцима причају писци које је на овом месту окупила Библиотека града – казао је Николић.

Писци су ти који су, према Николићевим речима, својим делом отргли од статистике и заборава учешће Србије у сламању моћних, оних који почињу рат кад год направе ново убојито оружје.

Председника и званице поздравила је директорка Градске библиотеке Јасмина Нинков. Изложбу је пратила музика која се слушала у време Великог рата – „Марш на Дрину”, „Тобџијско коло”, „Тамо далеко”...

Аутори изложбе су Олга Красић-Марјановић и Марјан Маринковић. Поставка је осмишљена са циљем да прикаже карактеристике српске књижевности у периоду од 1914. до 1918. године и представи наше најзначајније ствараоце чији је живот обележен ратом, односно њихова дела која се њиме тематски баве.

Изложба има три целине. Ту је 17 плаката у дигиталној штампи на којима су представљени српски писци који су као савременици писали о Великом рату, а неки од њих су били војници на фронту или цивили који су прелазили Албанију.

То су Станислав Винавер, Сима Пандуровић,Бранислав Нушић, Иво Андрић, Исидора Секулић Милутин Ускоковић, Бора Станковић, Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Тодор Манојловић, Растко Петровић, Драгиша Васић, Станислав Краков, Стеван Јаковљевић, Раде Драинац, Милош Црњански и Душан Васиљев.

На плакатима је приказана њихова ратна биографија, изводи из дела објављених током рата у периодици и изводи из књига с ратном тематиком објављених после рата.

На два плаката представљени су мање познати песници и непознати аутори који су писали поезију, цртице и приповетке на стражи или између две битке.

Друга целина нуди преглед српске књижевности у периодичним публикацијама које су излазиле у Србији, Хрватској, Грчкој и Француској за време рата. Већина аутора заступљених у тим новинама и часописима учествовала је у рату прелазећи Албанију и заустављајући се на Крфу, који је тада био главно књижевно средиште.

Приказани су и оригинални примерци периодике из Првог светског рата, из фондова Библиотеке и Српског библиофилског друштва.

Трећу изложбену целину чине оригинални примерци ретких књига објављених у току и непосредно пре и после Великог рата. Колекција од 42 раритетне монографске публикације подељена је, према месту штампања, на издања из Србије, Солуна, Бизерте, Женеве, Енглеске и Америке.