Велика зарада, велики и ризик

ФИНАНСИЈСКИ САВЕТНИК
Ако сте у дилеми који је најбољи начин да инвестирате уштеђени новац и како да остварите највећу добит, већ сте у старту на добитку. Ви сте већ изнад српског просека и нема разлога да са одлуком журите. Одредите приоритете, саветује мр Горан Милићевић, извршни директор у Комерцијалној банци. Најважнија је одлука да ли ћете се определити за сигурнији пласман са нижим приносом, за ризичан са високим приносом или за нешто између. У старту се ослободите заблуде да постоји сигуран пласман са високим приносом. Да постоји, сви бисмо били богати.

Ако сте пре тога у дилеми да ли да улажете у властити посао (производња, трговина, услуге...) или да новац привремено препустите другоме, први савет је: не упуштајте се у посао за који нисте већ потпуно спремни, ни стручно, ни физички, ни ментално. Љубав "на први поглед" најчешће се испостави као велика грешка. У тој првој фази обично не сагледавамо мане посла којим бисмо се бавили, а највише их је скривених. Још ако ту своју жељу покријете и значајном инвестицијом, из које се тешко излази, имаћете времена да се кајете.

Дакле, ако нисте сигурни да имате пројекат који ће ваша средства битно и релативно трајно увећавати, препустите ваша средства некоме ко такав пројекат има, ко уме да га реализује, или у најмању руку ко је спреман да за евентуални промашај плати цену. Али, никада не позајмљујте новац директно. Посебно се чувајте понуда за изузетно примамљиве позајмице, са високим приносом. Овакве понуде могу да буду резултат још погрешнијих процена него што би биле ваше, можда доброг маркетинга, потребе да се "чупа" из проблема, или напросто преваре.

Уколико имате чврсто уверење да знате добро да процењујете, усмерите се ипак на нешто мање ризичан али потенцијално довољно профитабилан посао – купујте акције. Првенствено акције фирми за које имате информације, податке или на било који други начин засновано уверење да ће им цена расти у наредном периоду. Али и овде није лоше да се додатно заштитите, посебно кад немате довољно берзанског знања и искуства. Куповину акција, не само у техничком смислу, препустите да за вас ураде брокери, и то по могућству проверени брокери. Они су се за тај посао и школовали и обучавали и од успешности у пласирању ваших пара зависи им и каријера и материјални статус.

По степену ризичности на нижој лествици, али са још увек високим потенцијалом квалитетног инвестирања, налазе се фондови. Улажући, на пример, у приватни пензиони фонд, уз очекивани принос, улажете и у будућност. Додуше, не баш блиску, па се не препоручује онима чији је плански хоризонт кратак.

Улагањем у животно осигурање и приватне здравствене фондове сигурно ћете подићи квалитет живота. Мана улагања је што ћете пун финансијски ефекат остварити тек ако и када вам се деси оно што најмање желите – болест, или, далеко било... Али, ако у вашим плановима битно место имају ваши потомци, ово је одлична инвестиција. Па и ако пропадне, имате сасвим довољно разлога да будете задовољни. Оно што је и даље битан ограничавајући фактор – на нашем тржишту је још увек сиромашна понуда и слаба конкуренција ових фондова.

На крају долазимо и на најактуелнију дилему: да ли се определити за куповину инвестиционих јединица у инвестиционим фондовима, или за класичну штедњу у банкама. Теоретски гледано, инвестициони фондови нуде потенцијално веће приносе, посебно у временима раста општих берзанских индекса, због чега су све популарнији. Међутим, и поред убрзаног оснивања инвестиционих фондова на српском тржишту, још је прерано за закључке. Уосталом и искуства и резултати су различити. Неки су стартовали веома успешно, а неки сасвим скромно, просечно. При томе се отвара и дилема у који воз ускочити – онај који јури, а можда и кочи, или онај који је тек кренуо, па ће можда битно убрзати. Тек ће време показати да ли су најквалитетнији берзански стручњаци, које су ови фондови ангажовали, тако структурирали своје портфеље да обезбеде стабилан и висок раст цене инвестиционих јединица. Међутим, ми смо ту где смо и мора се имати на уму да ће и најмањи потреси из економског и политичког окружења вероватно битно опредељивати цене акција, вредност портфеља, а тиме и цену инвестиционе јединице.

Зато свима који преферирају пуну сигурност, уз релативно солидне камате, које су и даље готово двоструко веће од европских просека, остаје да се определе за класичну штедњу у банкама. При томе, орочавањем на дуже рокове постижу се битно бољи услови, због чега треба проценити реалне потребе и улог орочити на прихватљиво дуге рокове.

И на крају, да не заборавимо. Ако уз слободна средства имате и дуговања, одмах их вратите, уз услов да пенали за превремену отплату не надмашују разлику између активне и пасивне камате. Вероватно је да је камата коју плаћате већа од оне коју наплаћујете. Ако је обрнуто – наставите, на сјајном сте путу.