Ко после Хуана Карлоса

После готово четири деценије на трону, природно је што је јуче саопштена одлука шпанског краља Хуана Карлоса (76) да абдицира у корист свог сина принца Фелипеа (45) изазвала изненађење. Шпанци га поштују због његове кључне улоге у демократској транзицији после смрти диктатора Франка, али популарност му је знатно опала протеклих година због низа корупционашких афера у породици.

Нарочито му је замерено што је у јеку економске кризе, пре две године, кришом био на луксузном сафарију у Боцвани, учествовао у лову на слонове и повредио ногу, после чега је морао да буде подвргнут неколиким операцијама. Уследила је и афера са његовом кћерком Кристином и зетом Ињакијем Урдангарином који су под истрагом за проневеру шест милиона евра и сва је прилика да ће завршити на суду. Шпанци су због овог и других инцидената почели да сумњају у краља. Са толико истанчаности умео је да преведе земљу у демократију, али је временом изгубио осећај за патње обичних грађана у кризи, уобичајен је коментар у Мадриду. 

Одмах пошто је вест о одласку са трона јуче ујутру саопштио председник владе Марјано Рахој, објашњавајући да је краљ донео одлуку из личних разлога, друштвене мреже су се усијале. Многи траже да се организује изјашњавање о томе да ли народ жели монархију или републику. Предводник нове партије Подемос (Можемо), која је на мајским изборима за Европски парламент освојила пет места, сматра да је ера монархије заувек прошла и да је дошло време за изградњу модерније државе, примереније потребама осиромашеног становништва. Шпанија има једну од највећих стопа незапослених (26 одсто), а оштре мере штедње погодиле су највише младе људе. У таквим условима непотребно је трошити паре на дворце и краљеве.

„Ако влада заиста мисли да Фелипе ужива поверење грађанства, требало би да то провери на бирачким местима, рекао је за мадридски „Паис” Пабло Иглесијас, лидер нове странке израсле из покрета незадовољника који су месецима камповали на централним трговима свих већих градова и захтевали директнију демократију без повиновања диктатима финансијских институција. Иглесијас је такође упутио поруку опозиционим социјалистима од којих тражи да не подлегну притисцима владајуће Популистичке партије и не дозволе проглашење новог суверена.

„Време је да народ каже своју реч”, сматра и Кајо Лара, координатор Уједињене левице (Искијерда унида). По његовим речима, „потпуно је незамисливо да у 21. веку говоримо о крвном наследству”. Левица позива да се грађани одлуче да ли хоће „демократију или монархију”.

Нема сумње да ће дилема око монархије бити још оштрија наредних дана када почне законски процес око предаје круне Фелипеу. Шпански устав предвиђа абдикацију, док све друго око наследства круне тек треба да се уреди законом. По објашњењу правних стручњака, нови закон тек треба да одреди форму и процес за пренос круне на сина Фелипеа. Закон ће бити донет, како сугеришу, по хитном поступку, и састојаће се од документа којим ће се уважити ова оставка и који ће прихватити чланови парламента.

Смена на трону ипак није по мишљењу многих Шпанаца дошла у правом тренутку, како то тврди председник владе Марјано Рахој. На такав закључак наводи и реакција Артура Маса, председника владе Каталоније, региона који без обзира на противљење Мадрида излази у новембру на референдум о независности. Мас каже да се краљ обраћао Шпанцима, али да постоји и други народ (Каталонци) који такође жели да сам себи одреди пут. И из Баскије стижу реакције тамошњих лидера, да је ово прилика да се размотри независност ове покрајине.

Што се тиче принца Фелипеа, на његову личност Шпанци немају примедбе. Краљ је образложио да ће његов син са собом донети нову енергију и подстаћи реформе.

У првим реакцијама из Велике Британије, медији истичу да абдикација Хуана Карлоса неће подстаћи енглеску краљицу да крене његовим путем. Енглези такође истичу како медији на Иберијском полуострву штеде краљевску породицу и не износе детаљно њихове афере, већ о много чему ћуте.

Са друге стране, шпанска јавност сматра да је краљевина на Острву стабилнија и традиционалнија од иберијске, иако таблоиди детаљно извештавају о свим прељубама, свађама, и љубавима на енглеском двору.

------------------------------------------------------------

Династија Бурбон

Хуан Карлос је изданак једне од грана династије Бурбон која је вековима владала у појединим европским земљама. Бурбони су француска владарска породица, а пре него што је дошла на престо те земље, на крају 16. века, владали су краљевином Навара. Бурбони су владали Француском до револуције 1792. и поново 1814–1848, и у појединим италијанским земљама као што су Напуљско краљевство и Краљевство двеју Сицилија

------------------------------------------------------------

Франко одредио Хуана Карлоса за свог наследника

Оца Хуана Карлоса, Дон Хуана, Франко и његови саборци сматрали су сувише либералним па је Франко деценијама припремао Хуана Карлоса за улогу краља, заобишавши његовог оца. Прогласио га је својим наследником пошто је донео закон о наслеђу 1947. године којим је Шпанија остала краљевина којом до смрти управља Франко у својству регента. Хуан Карлос је на престо дошао после Франкове смрти.