Таблоидни херој – варалица

Џамбо је за таблоиде био један од главних јунака катастрофе, а сада им је дошао главе. Џамбо је подизао тираже жуте штампе који су уздизали у небо тог хероја са античком судбином која се касније испоставила да је само – српска! Данима је насловнице жуте штампе испуњавао младић тужног лица који спасава животе, иако ништа не зна о судбини свог двогодишњег сина и жене, које је, исповедао се он, заувек однела бујица.

Сада се главни уредник таблоида „Информер” Драган Ј. Вучићевић у неколико твитова и преко својих новина јавно извињава читаоцима због олаког унапређења Обреновчанина са тужном причом у националног хероја. Остали таблоиди покушавају да забораве да су га до јуче дизали у небеса.

Испоставило се тако да двадесетпетогодишњи Слободан НедељковићзваниЏамбо из Обреновцанема ни дете ни супругу, већ да је преварант, па је уместо на црвени тепих позван у полицијску станицу на Чукарици да објасни због чега је ширио лажне вести о својој трагедији која се, заправо, није ни догодила.

 Херој Џамбо кога је поплава избацила у медијско звездано небо сада је у тим истим таблоидима приказиван као злочинац кога хапси полиција. Недељковић је, наиме, позван у полицију да објасни зашто је ширио такве приче, јер су оне изазвале бурне реакције јавности. Џамбо је заиста својом лажном потресном исповешћу погодио у срце много добрих и лаковерних људских душа и навео их да му пошаљу велику помоћ. Само преко једног таблоида који је насео на његову причу узео је око 200.000 динара помоћи.

Ваљда је Џамбо само желео да му поплава донесе нову кућу.

Али, прича о Џамбу ипак није само олако схватање новинарства које многе анонимне ликове преко ноћи, у таблоидној обради, претвара у суперхероје, а потом их, истом врстом операције без анестезије, бездушно враћа у каљугу из које су изронили.

Балада о обреновачком хероју из блата не може се само вратити у таблоидну жабокречину и заборавити је све до неког новог Џамба.

Он је, судећи по сведочењима и фотографијама са терена, помогао да се спасу многи животи у Обреновцу, али је, основано се сумња, истовремено спасао и подоста имовине од тих истих људи, преусмеравајући је у своје џепове.

Шта се то догодило у његовог глави па да измисли такву монструозну причу о непостојећем детету и жени које је однела поплава, да потом очара редом све таблоиде, да се онда чак и обрецне на репортере једног листа који су јавили да су можда пронађени његови најмилији – питање је за психотерапеуте.

 Али, још једно питање лебди у случају Џамба за свакога од нас. Обреновачка драма се компликује због чињенице да је дојучерашњи херој нације разоткривен као ситна варалица коме сада нико не верује и кога једнаком снагом као што су га обожавали сада презиру.

 Сачекајмо са преким судом који се спрема Џамбу, младићу који у себи поседује нешто херојско, али и нешто што га чини пропалицом. Заплет је утолико већи, јер је Џамбо разочарао нацију која је гладна позитивних јунака и прича са срећним крајем. Отуда су, вероватно, не само таблоиди, већ и читава јавност, олако поверовали у његову причу, иако је она имала много шупљина од самог почетка.

Дакле, сви елементи класичног заплета су ту: херој, измишљена трагична љубавна прича, издаја, крађа, преварени медији и казна.

И још једно питање које лебди без одговора: уколико се докаже да је преварант и лажљивац Џамбо истински помогао да се спаси много људских живота, како ћемо га назвати. Може ли херој истовремено бити и ништарија?