„Јужни ток” не може, али ТАП може

„Трансјадрански гасовод” (ТАП) дуг 870 км, који преноси азербејџански гас у Европу, добио је краљевски третман од Европске уније. Изузет је из правила која регулишу мреже за транспорт гаса у ЕУ, регулаторни процес је завршен по убрзаној процедури, а СОЦАР је оберучке прихваћен на тендеру за ДЕСФА, упркос ризицима које је представљао за конкуренцију. Насупрот томе, пројекат гасовода „Јужни ток”, који иде од Русије до ЕУ преко Црног мора како би се заобишао транзитни ризик Украјине, у последње време наилази на бројне препреке, а „Гаспром” је био блокиран да учествује на тендеру за ДЕПА. Како се таква дискриминација може оправдати?

Објављен 2009. године, такозвани трећи енергетски пакет Европске уније има за циљ повећање интеграције европског енергетског тржишта, а тиме и унапређење његовог функционисања. Камен темељац ових напора „либерализације тржишта” на пољу природног гаса је принцип „раздвајања власништва” по коме компанија не може истовремено да буде власник и да руководи мрежом преноса гаса. Велике авансне инвестиције потребне од стране приватних компанија (пакет такође допушта изузећа од ових правила) могу одвратити компаније од улагања. Уосталом, ко је вољан да улаже у изградњу новог гасовода, ако не може након тога да убира профит?

„Трансјадрански гасовод” је добио низ таквих изузећа у мају 2013. године. Европска комисија је одлучила да га изузме из принципа „раздвајања власништва”, а ослобођен је и следећих захтева: за приступ треће стране како би се попунио његов иницијални капацитет и рестрикције на регулисање тарифа. Међутим, од тада је СОЦАР купио удео у ТАП, као и грчког оператера преносне мреже за гас ДЕСФА.

Добијена ситуација би покренула одређена питања: СОЦАР ће сада седети на обе стране преговарачког стола, као деоничар ТАП конзорцијума који испоручује гас Грчкој и као оператор грчке гасне мреже. Међутим, Европска комисија још увек није дала било какве индикације да ће преиспитати изузећа. Тако је отворен регулаторни пут за гасовод, који ће преносити само 10 бцм годишње, са објашњењем да он „диверсификује понуду” тиме што представља додатни извор гаса за Европу, без обзира на чињеницу да Грчка већ добија 14 одсто гаса из Азербејџана. Тешко је не видети елемент фаворизовања који би могао да замагли процес.

Прича „Јужног тока” је пак сасвим другачија. Док је ТАП лако мимоишао потенцијалне препреке, „Јужни ток” је наишао на отпор. То је чудно: ЕУ сматра „Јужни ток” пупчаном врпцом која повезује Европу и Русију, а владе земаља кроз које гасовод пролази су пројекту доделиле статус приоритета. Међутим, Европска комисија је недавно саопштила да споразуми потписани између Русије и ових земаља нису у складу са правом ЕУ у три тачке: гасовод ће бити у власништву произвођача гаса, не нуди приступ трећој страни, а тарифни критеријуми тек треба да буду дефинисани.

Неоспорно, „Гаспром” јесте произвођач гаса – иако национални конзорцијуми контролишу одговарајуће копнене делове „Јужног тока”. Тренутно се преговара око изузећа од правила приступа треће стране, а тарифе ће одређивати локални оператори. Међутим, изгледа да Комисија намерно блокира регулаторни прогрес гасовода. Међудржавни споразуми су били потписани – и доступни јавности – две године пре него што је Комисија одлучила да интервенише. Тешко је поверовати да саопштење није везано за оно што се еуфемистички назива „тренутни политички контекст”.

Такође, „Гаспром” је био обесхрабрен да учествује на тендеру за ДЕПА, грчког снабдевача гасом. Грчко Министарство енергетике је било под великим притиском из Брисела да примени стандарде „ефективног раздвајања”. Па ипак, када је вертикално интегрисан СОЦАР освојио ДЕСФА тендер, нико у Бриселу се није побунио. Не би требало онда да чуди што је Владимир Путин критиковао трећи енергетски пакет. Чини се да је клаузула „ефективног раздвајања” протекционистичка мера усмерена против традиционалних светских произвођача гаса – дајући простор Комисији да бира победнике по жељи, као што је било у случају СОЦАР-а. Заједно са чланом 11 („давање дозволе не сме да угрози сигурност енергетског снабдевања Уније”), ово је без увијања закон против „Гаспрома”.

Да је Европска комисија озбиљна у својој намери да побољша функционисање европског тржишта гаса, она не би тежила да казни „Гаспром” путем арбитрарних политичких одлука о питањима где би регулаторна извесност морала бити правило. Уместо тога, обратила би пажњу на позиве Клаудија Девичентија и ушла би у директне разговоре са „Гаспромом”, узимајући у обзир потребе свих страна укључених у пројекат „Јужног тока” – произвођача, оператора и транзитних земаља. Циљ би био да се дозволи „Јужном току” да иде стопама ТАП-а и буде регулаторно прихваћен у ЕУ. То би значајно унапредило сигурност енергетског снабдевања Европе и појачало конкуренцију на енергетском тржишту.

Геополитички и економски аналитичар, предавач на универзитету у Болоњи