Патуљци чувају куће у Браничеву

Пожаревац – Прилив капитала из иностранства у селима око Пожаревца углавном се распознаје по правим палатама које су у својим двориштима, поред некадашњих породичних кућа, изградили људи који већ деценијама живе у Европи. Новоизграђене куће су већим делом године аветињски празне, а уместо за живот служе за показивање. Све на њима је најскупље – од алуминијумске столарије, паркета и плочица до расвете, ограда од кованог гвожђа на терасама и око дворишта. Фасаде су јарких боја, начичкане разним апликацијама, венчићима, рељефима, луковима. Травњаке дворишта ових кућа и улазне капије обично краси весела гипсана менажерија, лавови, орлови, лабудови, патуљци (понегде свих седам са Снежаном), пси, петлови, мачке, делфини, корњаче, сфинге и анђели…

Чињеница да у општини Пожаревац новца највише има на селу, које живи од девиза, одразила се и на сам град, који се, како воле да кажу његови староседеоци, "посељачио". Сва производња, трговина и услуге морају да буду прилагођене укусу и жељама купаца којима новац није проблем. Све друго је осуђено на неуспех.

Гастарбајтери из села око Пожаревца своје летње гостовање у Србији обично започињу у време седмојулског Ивањданског вашара у Пожаревцу, а завршавају Љубичевским коњичким играма, које се одржавању почетком септембра. Скупим аутомобилима живописних регистарских таблица, на којима је често исписано име власника лимузине, од Беча до Пожаревца знају да стигну и за шест сати сумануто брзе вожње. Из велелепних кућа у селима девојке у вечерње изласке у Пожаревац крећу у новогодишњим хаљинама, а млади гладни "ћирилице" викендима испуњавају до последњег места дискотеку "Планета", некадашњу "Мадону", где их забављају Шако Полумента, Дона Арес, Сека Алексић. Новац није проблем, па провод траје до раних јутарњих часова.

Ни мање имућни гастарбајтери не пропуштају прилику да лето проведу у Србији. За оне који у домовину не долазе аутомобилима на располагању су аутобуси и комбији, где повратна карта од Беча до Пожаревца кошта између 60 и 70 евра. Пут брзо прође, а како и не би кад путнике током вожње увесељавају снимци "Курсаџија" и "Гранд параде".

Скоро половина свих гастарбајтера са простора бивше СФРЈ који данас живе и раде у Бечу – пореклом је из околине Пожаревца. Само у општини Петровац на Млави, од укупно 46.500 становника колико броји град и 33 околна села, више од 12.000 је на привременом раду у иностранству, углавном у Швајцарској и Аустрији. Слично је на територији општине Кучево, одакле се пут иностранства отиснуло око 10.000 људи, као и у другим општинама Браничевског округа, Голупцу, Кучеву, Великом Градишту, Пожаревцу. Претпоставља се, јер је готово немогуће прецизно утврдити, да само у Бечу из овог краја ради и борави више од 60.000 људи, што на правом раду, или само лагодном трошкарењу онога што су им родитељи, печалбари који су већ зарадили аустријске пензије, оставили.

Како тврди за "Политику" председник општине Голубац Зоран Пајкић, скоро сваки становник ове општине има родбину која ради у иностранству.– У време кризе деведесетих година, помоћ из иностранства допринела је људима да преживе. Данас велики број становника ове општине практично живи на релацији између Србије и неке од европских земаља, најчешће Аустрије, Швајцарске, Италије или Немачке – каже Пајкић. Ово потврђује и чињеница да једно сокаче у селу Мрчковац код Голупца већ више од деценије сви зову улицом гастарбајтера, због великог броја мештана који раде и живе у иностранству.

Боравак у Србији зна да делује опчињавајуће на младе, па се многи од њих одлучују да школовање наставе у домовини, где о њима брину бабе и деде, од којих су многи повратници из печалбе и аустријски пензионери. Само у основној школи у Раброву код Кучева наставу похађа око осамдесет ђака чији су родитељи ван граница земље. Ови млади аустријски држављани, који су то постали рођењем у овој земљи, не осећају се запостављеним, јер у сваком тренутку имају моралну, а пре свега материјалну подршку родитеља. Кад заврше школу, и они ће се опробати у иностранству. Документа им неће бити проблем.