Где легенда, ту и детектор

Ниш – Колико има истина у причама које се у јужној Србији од давнина преносе с колена, на колено и које су одавно прерасле у праву легенду? Да ли је тачно да долина Јужне Мораве крије велико богатство у златном новцу, дукатима и вредном накиту које је остало после повлачења Турака из ових српских крајева у другој половини 19. века, а да у брдима са обе стране обале ове реке има богатства и из средњег века? Стално, бар по неколико пута годишње, догађа се да се у селима и местима између Лесковца и Ниша, али и северније према Алексинцу и Сталаћу, могу приметити појединци, понекад и групе људи, непознате мештанима, које доста времена проводе копајући и трагајући за богатством из прошлости.

И овог лета "златна грозница" се понавља. Већ неколико недеља у селима општине Дољевац копа се на обалама реке, али и у њеном кориту. Посебно од онда када је водостај Јужне Мораве толико опао да су и купачи из корита свакодневно вадили неексплодиране ракете, бомбе и гранате заостале из Другог светског рата. Понети причама да "нису само пројектили у питању", већ да полиција обезбеђује обалу управо због пронађеног богатства, али и легендом о скривеном злату, многи су решили да опробају срећу.

– У наш крај долазе аутомобили са суботичким и зрењанинским регистрацијама, из околине Шапца, Ваљева или Београда, чак из Босне и Херцеговине. Нико ништа не пита, нико не говори... Ћуте, пролазе кроз село, понекад само промрмљају поздрав, и настављају даље. Ми се овде добро знамо, ретко може да нам промакне "странац". Знамо и због чега нас обилазе. Нису ни први, а сигурно ни последњи. Овде у нашој околини су остаци старог Корвиног града и обавезно прво тамо одлазе, а онда силазе до обала реке. Једино што се разликује од неких ранијих времена од пре десетак и више година је да сада долазе много опремљенији.

Некада се овде тражило и копало закопано благо мотикама, малим, оним војничким ашовима, а данас свако има детектор за метал, којим испитује садржину испод тла земље. Ништа се више не ради насумице, као некада – испричао је за "Политику" Драган Станојевић из дољевачког села Орљане.

Да ли се нешто пронађе?

– Недавно је неко лансирао причу да је на брду изнад моста на Јужној Морави, између Малошишта и Орљана, на месту где је постављен антенски стуб за потребе једног од мобилних оператера, пронађен велики ћуп са дукатима. То је било довољно да се за само два-три дана овде изнад села сјати на десетине копача... Колико ја, међутим, знам, још нико није показао да је и ископао накит или златан новац – каже Станојевић.

Иста прича може да се чује низводно од Ниша, у селима крај Јужне Мораве изнад Алексинца, према Ђунису. Ту, наводно, у лагумима и подрумима, вековима стоји неоткривено богатство, за које се међу мештанима зна, али од њих нико ни не покушава да га пронађе, каже нам Радосав Живковић, из Витковца, у алексиначкој општини:

– Стотинама пута сам слушао причу да су Турци бежећи преко Ђуниса и Каоника, преко Јастрепца, према Западној Морави, закопали крај наше Мораве велико богатство. Али, и другу – да је свако ко је покушао да се домогне злата и дуката, накита и других вредности настрадао или из подземних ходника понео неко проклетство. Зато се и не трудимо, нити покушавамо да копамо. А ко хоће, нико га не дира – каже Живковић.

Овог лета трагачи за закопаним благом кренули су и на исток – према Сокобањи. Боравили су, причају мештани, у једном од најстаријих насеља овог краја, Бовану, тражили и наставили даље према Озрен планини. Разликују се од "моравских" јер на свом путу обавезно траже цркве или ископине некадашњих богомоља и манастира. Као и они што копају поред Јужне Мораве и ови су доста добро опремљени. Сада није никакво изненађење, још мање је новост, ако се наиђе на неког ко са испитивачем (детектором) у рукама хода корак по корак... Неко има "тонске индикаторе" метала и обавезно слушалице преко ушију, неко непрестано гледа у мали монитор не би ли приметио реаговање детектора...