Политички испит министра полиције

Оспоравање оригиналности докторског рада министра полиције и једног од најближих премијерових сарадника, Небојше Стефановића, очекивано је са „академског” нивоа склизнуло на политички терен. У Стефановићеву одбрану јуче је устао први човек српске владе Александар Вучић. Према његовим речима образложење које су дали критичари Стефановићевог рада је нешто „најглупље што је у животу прочитао”, а такав став, како каже, дели и министар просвете Срђан Вербић.

Према премијеровим речима тај напад, ако је већ неко и желео да га оствари, могао је да буде и много паметнији, али изгледа „да је данас популарно нападати на овај начин”. Упитан да ли ће министар Стефановић поднети оставку ако се ипак утврди да је његова дисертација плагијат, као што то тврде тројица научника, Вучић је одговорио да ће Небојша у том случају сигурно знати шта треба да уради.

Без обзира на расплет ове афере и то да ли ће се доказати невиност или пак кривица Небојше Стефановића, за Вучићеву владу која у јавности гради имиџ прве српске владе која је решена да се до краја избори са криминалом и корупцијом, овај случај би могао да буде врло непријатан. Са колико далекосежних последица то је још неизвесно. Да проблем по Стефановића и владу буде већи главни актер је нови министар полиције, први човек ресора у којем, како смо то могли да видимо протеклих недеља, и те како има проблема, и то управо због криминалних и корупционашких веза припадника овог министарства.

Колико би оптужбе на Стефановићев рачун могле да подрију његов ауторитет и кредибилитет у борби са „мангупима у својим редовима”?

Председник организације Форум за одговорну политику Драгомир Анђелковић верује да влада због ове афере неће битније бити угрожена.

„Вероватно је реч о још једном покушају подривања владе сличном оном што се дешавало у вези са Вучићевим сином или неким другим нападима тог типа. То је покушај дискредитовања владе. Овога пута је мета Стефановић. Али то не може да буде нешто што би појединачно озбиљно погодило владу. Друга је ствар што читав низ таквих насртаја кумулативно могу да изазову по владу штетан ефекат”, казао је Анђелковић који је уверен и да је ово тек почетак процеса против владе.

Упитан да ли би требало расветлити све оптужбе како не би остала сенка сумње, Анђелковић одговара да свака озбиљна афера која се отвара заслужује и да се расветли. Он је додао и да овде нема неких елемената који би били опасни по владу. Анђелковић је навео и да је образложење критичара, по којима је период од две године за рад попут Стефановићевог недовољан, смешно „јер кад би се тако гледало онда би мање-више били оборени сви економски докторати”.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић ипак не би тако лако одбацио аргументацију критичара јер је као универзитетски професор често у прилици да види своје колеге како са државних тако и са приватних универзитета који се утркују не би ли се нашли у некој комисији пред којом ће неки припадник политичке елите бранити свој рад. Зато, како истиче, не би требало занемарити чињеницу да постоји трговина политичким утицајем и услугама.

„Ту не мора да иде новац и подмићивање. Трговина утицајем је као и сукоб интереса нешто што може, али и не мора да доведе до корупције. Неко учини услугу политичару, убрза да заврши нешто, а заузврат очекује и сам неку услугу у будућности. Чујем да нико не може да се докопа мастер рада председника Томислава Николића, изгледа да је више чуван него Мирослављево јеванђеље”, каже Стојиљковић и оцењује да је ово свакако неугодна ситуација за Небојшу Стефановића те да је штета нанета и поред тога што га је бранио сам премијер.

У парламенту нејака опозиција одмах је искористила ову шансу да критикује власт.

Тако је заменик председника Нове странке Владимир Павићевић Вучићеву реакцију назвао „бахатим понашањем власти” због чега премијер научницима „у најмању руку дугује извињење”. Нова странка позвала је и министра Небојшу Стефановића да поднесе оставку јер би то био „једини морални и политички исправан чин” указујући да би Стефановић требало да се угледа на Немачку где су два министра поднела оставке због плагијата доктората.

Ни ту сигурно није крај. Јер, тешко је поверовати да „случај Стефановићевог доктората” неће бити извучен кад гог то буде устребало, што је уосталом сасвим легитимно опозиционо деловање.