Зашто се буне државни контролори

Рад независних контролних тела нашао се на дневном реду Скупштине Србије управо у тренутку када су се затегнули односи на линији власти и заштитника грађана Саше Јанковића због изјава које је давао о цензури медија током поплава. Посланици данас разматрају извештаје поверенице за заштиту равноправности Невене Петрушић, заштитника грађана Саше Јанковића и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића, као и извештаје о раду Агенције за борбу против корупције и Државне ревизорске институције.

Контролори рада власти углавном се жале на недостатак простора и недовољан број запослених. На упитник који је „Политика” послала челницима ових установа, заштитник грађана (који располаже са 1.500 квадрата, то јест 71 канцеларијом) није одговорио.

Упозорења Саше Јанковића о цензури дошла су у исто време када и саопштење ОЕБС-а, у коме су српске власти позване да престану да се мешају у рад онлајн медија. Јанковић је ситуацију у којој се нашао описао као обруч који се стегао око заштитника грађана у време када би требало да се разматра његов годишњи извештај о поштовању људских и мањинских права, за која је оценио да углавном нису била задовољавајућа у претходној години. Пре тога, Административни одбор Скупштине Србије није дао сагласност за продужетак рада 19 сарадника његове канцеларије.

Родољуб Шабић пак каже да се од успостављања функције повереника суочавао са притисцима, али, према изјави за „Данас”, није тиме желео шире да се бави јер притиске не би могао да докаже на неспоран начин.

Ових је дана посебно незадовољан што му је владина комисија ускратила одређени број службених возила за инспекторе. „Повереник има обавезу да спроводи надзор на целој територији Републике Србије (у прошлој години је било 1.140 таквих поступака)”, објаснили су нам јуче у његовој канцеларији, „а досадашњи поступци комисије, која је, без законског основа, забрањивала употребу аутомобила (купљених у те сврхе, из буџета повереника, уз претходно одобрење и по закону предвиђеном поступку), прети да угрози извршавање те обавезе.”

Решавање дела проблема у случају ове две институције наговештено је „интервентним мерама”: сусретом премијера Александра Вучића са омбудсманом Јанковићем, у коме се разговарало о слободи медија и омогућавању услова за квалитетан рад заштитника грађана. А Шабићу је јуче одобрена употреба службених возила.

„Инспекторима повереника ’одобрена’ употреба службених кола! Истина, ’на кашичицу’, до 30 јуна. А после? Видећемо, ваљда ако ’буду добри’”, написао је Шабић на „Твитеру”.

----------------------------------------------------

1) Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

– Број стално запослених: 57

– Ангажовани на одређено време: 4

Годишњи буџет за 2013. износио је 137.445.000 динара. За 2014. годину 162.695.000 динара.

Плате:

Плате су од 29.306 до 95.983 динара, а просек је око 75.000 динара.

Повереник прима 177.807 динара плус минули рад.

Главни проблеми: Раније због недостатка простора није могао да ангажује предвиђена 94 запослена, већ само 57, а када је прошле године добио простор, ступила је на снагу забрана запошљавања коју је влада увела. Незадовољан је неспремношћу владе и министарстава да покрећу казнене поступке против прекршилаца закона и да обезбеђују, кад је то потребно, принудно извршење решења повереника.

2) Агенција за борбу против корупције

Број запослених: 

– Стално запослених: 77

– Ангажовани по осталим основама: 11

Годишњи буџет за 2014. године подразумева:

·195.482.000 динара за рад Агенције за борбу против корупције

·39.177.256 опредељено је из текуће буџетске резерве за организовање мониторинга и контроле изборних кампања у 2014. години

·13.679.488 динара је донација Краљевине Норвешке за пројекат јачања механизама превенције корупције

Плате:

Чланови одбора агенције – 81.523 динара

Директор – 175.130 динара

Заменик директора – 119.635 динара

Остали запослени – од 31.000 (намештеници) до 157.000 динара (постављена лица)

Главни проблеми: Буџетска средства недовољна су за ефикасан рад агенције, због чега се и даље у великој мери ослања на подршку донатора. Траже техничко повезивање и директну електронску размену података са другим државним органима, као и унапређење софтверских решења за анализу података и вођење регистара. Простор је довољан за 95 запослених, а предвиђено је 123.

3) Повереница за заштиту равноправности

– Стално запослених: 21 (предвиђено је 60)

– Ангажовани по осталим основама: /

Годишњи буџет – 68.955.000 динара (финансијским планом тражили 75.024.000 динара)
Плате:

Повереница – 215.481 динар, што је висина плате судије Врховног касационог суда. Невена Петрушић ради на Правном факултету у Нишу као редовна професорка и тамо прима плату, а за посао повереника који обавља добија разлику која износи 125.870 динара

Просечна плата запослених – 60.908 динара.
 

Главни проблеми: Мањак простора који је и неадекватанзаособе са инвалидитетом, као и најава даби моглида остану без пријемне канцеларије у згради Владе Србије. Жали се што руководиоци државних органа игноришу препоруке поверенице по притужбама због дискриминације, а неки чак јавно изјављују да их неће спровести.

4) Државна ревизорска институција

– Стално запослених: 210

– Ангажовани по осталим основама: 1

Годишњи буџет – 717.502.000 динара

Плате:

Просечна плата – 101.203 динара

Основна плата председника – 289.011 динара

Главни проблеми: Простор за рад (користи канцеларије на пет раздвојених локација). Због тога не може да буде запослен планирани број људи.

5) Заштитник грађана

– Стално запослених: 50

– Ангажовани по осталим основама: 26

Годишњи буџет – 156.000.000 динара (за 2013)

Плате:

Плата заштитника грађана – 397.811 динара

Фонд за четири помоћника – 348.000 динара

Главни проблеми: У информатору на сајту овог контролног тела пише да је сарадња са владом потпуно изостала јер органима управе није стављено до знања да морају да извршавају законске обавезе према заштитнику грађана и извршавају његове препоруке.

----------------------------------------------------

Вучић: ОЕБС нема доказе, „Блиц” негира цензуру

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је јуче да је, што се тиче извињења које је затражио од ОЕБС-а, за њега важно да се установило да је говорио истину, да је био у праву и да представници ОЕБС-а немају ниједан једини доказ за примере цензуре које су навели.

Вучић је, одговарајући на питања новинара у Влади Србије, рекао да је у разговору са представницима те организације шест пута пута поставио питање у вези с „Другом страном”, „Телепромптером” и блогом „Блица” и да није добио никакав одговор, али је додао да је „Блиц” био коректан и да су им и сами рекли да то нема везе са цензуром.

Он је рекао, како преноси Танјуг, да су се у разговору усагласили да цензуре не сме бити и да ће држава Србија предузети све мере када је, рецимо, у питању сајт „Пешчаника”, који је ових дана био нападнут.

На крају Вучић је запитао и како је то уопште држава Србија могла да нападне сајтове „Телепромптера” и како је скинула блог са сајта „Блица” и додао да је то питао и њих и да је одговор био „туц-муц”. Вучић је рекао да је одговор био сличан ономе што је рекао и повереник Родољуб Шабић – да је било притисака, али да не могу да се изнесу.

„Е такви су одговори. Поносан сам на чињеницу што Србији нису могли да покажу и докажу”, рекао је Вучић.