Војводина без шума

Светски Дан одрживог развоја у Србији се обележава од 2008. године, а те године је усвојена и Национална стратегија. Одрживи развој дефинише се као дугорочан, непрекидан, свеобухватан и синергетски процес који утиче на све аспекте живота. Према Националној стратегији, одрживи развој подразумева израду модела који на квалитетан начин задовољавају потребе и интересе грађана, а истовремено уклањају или смањују штетне утицаје на развој животне средине. Дугорочно, Стратегија предвиђа боље коришћење природних ресурса, спречавање нових загађења и очување биодиверзитета, али и потребу за отварањем нових радних места у овом сегменту.

Чињенице о примени Националне стратегије одрживог развоја, међутим, указују да се о одрживом развоју говори само у пригодним акцијама или кампањама, док се у пракси прокламовано не остварује. Недавне поплаве у Србији с непроцењивим штетама тужна су илустрација нашег односа према овом важном друштвеном, економском, социолошком, здравственом сегменту живота.

Крајем јануара и почетком фебруара појачан југоисточни ветар у Војводини створио је невиђене сметове, који су блокирали аутопут Нови Сад – Суботица, многе регионалне путеве и железничку пругу Панчево–Вршац. Да апсурд буде већи, никад мање снега није било, а никад већих сметова. Снег који је затрпао вагоне на поменутој прузи био је помешан са земљом, што је додатно отежавало рашчишћавање.

Да ће Војводина у блиској будућности имати све више проблема, због мале пошумљености, указала је пре три године Милица Маринковић, дипломирани економиста, у свом предлогу пројекта пошумљавања Војводине. Међутим, ни до овогодишњег Дана одрживог развоја, за решавање овог важног питања нема интереса.

Познато је да сваке године са војвођанских ораница нестане 2,5 центиметра земље које одувају ветрови и да је Војводина подручје са најмањим степеном пошумљености у Европи, са свега 6,5 одсто своје површине. Оптимална пошумљеност процењена је на 14,4 одсто (према научним истраживањима осамдесетих година прошлог века). Пошумљавање Војводине до сада је било симболично, а досадашњи пројекти нису у потпуности реализовани због субјективних и објективних околности.

Циљ овог предлога пројекта је његова реализација која подразумева, пре свега, укључивање свих надлежних, као и грађана у решавање овог животног проблема. За достизање оптималне шумовитости Војводине од 14,4 одсто, на 308.045 хектара потребно је подићи нове шуме на површини од 170.000 хектара. Војводина захвата површину од 2.150.000 хектара. Површина шума и шумског земљишта је 175.136 хектара или 8,1 одсто, међутим, стварна шумовитост је испод 6,5 одсто. То је испод европских стандарда, односно природних потреба покрајине.

Основни проблем су финансијска средства, недостатак земљишта и мотивација. За подизање 1.000 хектара шума потребно је око 365 милиона динара (саднице, нега и заштита шума, због дужег циклуса „производње”) или око 3.500 евра по хектару.

Овај предлог пројекта је презентован надлежним у покрајинској влади, а достављен је и надлежнима у претходном Министарству заштите животне средине, као и претходном Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине. Да ли ће и кад надлежни, али и грађани схватити да је одрживи развој, односно улагање у заштиту животне средине, улагање у будућност остаје да се види, до неких нових поплава и ветрова или обележавања Дана одрживог развоја.