Vojvodina bez šuma

Svetski Dan održivog razvoja u Srbiji se obeležava od 2008. godine, a te godine je usvojena i Nacionalna strategija. Održivi razvoj definiše se kao dugoročan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života. Prema Nacionalnoj strategiji, održivi razvoj podrazumeva izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju potrebe i interese građana, a istovremeno uklanjaju ili smanjuju štetne uticaje na razvoj životne sredine. Dugoročno, Strategija predviđa bolje korišćenje prirodnih resursa, sprečavanje novih zagađenja i očuvanje biodiverziteta, ali i potrebu za otvaranjem novih radnih mesta u ovom segmentu.

Činjenice o primeni Nacionalne strategije održivog razvoja, međutim, ukazuju da se o održivom razvoju govori samo u prigodnim akcijama ili kampanjama, dok se u praksi proklamovano ne ostvaruje. Nedavne poplave u Srbiji s neprocenjivim štetama tužna su ilustracija našeg odnosa prema ovom važnom društvenom, ekonomskom, sociološkom, zdravstvenom segmentu života.

Krajem januara i početkom februara pojačan jugoistočni vetar u Vojvodini stvorio je neviđene smetove, koji su blokirali autoput Novi Sad – Subotica, mnoge regionalne puteve i železničku prugu Pančevo–Vršac. Da apsurd bude veći, nikad manje snega nije bilo, a nikad većih smetova. Sneg koji je zatrpao vagone na pomenutoj pruzi bio je pomešan sa zemljom, što je dodatno otežavalo raščišćavanje.

Da će Vojvodina u bliskoj budućnosti imati sve više problema, zbog male pošumljenosti, ukazala je pre tri godine Milica Marinković, diplomirani ekonomista, u svom predlogu projekta pošumljavanja Vojvodine. Međutim, ni do ovogodišnjeg Dana održivog razvoja, za rešavanje ovog važnog pitanja nema interesa.

Poznato je da svake godine sa vojvođanskih oranica nestane 2,5 centimetra zemlje koje oduvaju vetrovi i da je Vojvodina područje sa najmanjim stepenom pošumljenosti u Evropi, sa svega 6,5 odsto svoje površine. Optimalna pošumljenost procenjena je na 14,4 odsto (prema naučnim istraživanjima osamdesetih godina prošlog veka). Pošumljavanje Vojvodine do sada je bilo simbolično, a dosadašnji projekti nisu u potpunosti realizovani zbog subjektivnih i objektivnih okolnosti.

Cilj ovog predloga projekta je njegova realizacija koja podrazumeva, pre svega, uključivanje svih nadležnih, kao i građana u rešavanje ovog životnog problema. Za dostizanje optimalne šumovitosti Vojvodine od 14,4 odsto, na 308.045 hektara potrebno je podići nove šume na površini od 170.000 hektara. Vojvodina zahvata površinu od 2.150.000 hektara. Površina šuma i šumskog zemljišta je 175.136 hektara ili 8,1 odsto, međutim, stvarna šumovitost je ispod 6,5 odsto. To je ispod evropskih standarda, odnosno prirodnih potreba pokrajine.

Osnovni problem su finansijska sredstva, nedostatak zemljišta i motivacija. Za podizanje 1.000 hektara šuma potrebno je oko 365 miliona dinara (sadnice, nega i zaštita šuma, zbog dužeg ciklusa „proizvodnje”) ili oko 3.500 evra po hektaru.

Ovaj predlog projekta je prezentovan nadležnim u pokrajinskoj vladi, a dostavljen je i nadležnima u prethodnom Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i prethodnom Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Da li će i kad nadležni, ali i građani shvatiti da je održivi razvoj, odnosno ulaganje u zaštitu životne sredine, ulaganje u budućnost ostaje da se vidi, do nekih novih poplava i vetrova ili obeležavanja Dana održivog razvoja.