Трећи ентитет спасава БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 19. августа – Рецепт за могућу државу БиХ је врло једноставан. Сваки од три народа би најпре морао на референдуму да се изјасни да ли уопште жели да живи у заједничкој држави са друга два. Ако би се о томе постигла тространа сагласност на демократски начин би се морало доћи до консензуса о унутрашњој организацији државе. Међутим, Бошњаци (муслимани) нису спремни на договор о организацији државе, па су Срби и Хрвати све мање вољни да живе у њој. БиХ је, наравно, могућа и оваква каква је сада – "последња диктатура" у Европи, на челу са високим представником међународне заједнице као "вицекраљем у колонијалној Индији". Пошто се и словачки дипломата Мирослав Лајчак позива на "бонска овлашћења" која му дају право да, мимо парламентарне процедуре, намеће законе и смењује демократски изабране функционере, онда ту нема државе, ни суверене а камоли демократске, рекао је на почетку разговора за наш лист редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Ненад Кецмановић, чију је књигу "Немогућа држава" – промишљање босанскохерцеговачке стварности од краја прошлог до почетка овог века – недавно објавио бањалучки "Глас српски".

• Бошњачки политичари понављају да у БиХ треба увести принцип један човек – један глас и укинути Републику Српску и Федерацију БиХ. Је ли већинска демократија могућа у вишенационалним државама?

– Бројнији народи се увек и свугде залажу за принцип један човек – један глас, док малобројнији – уз помоћ колективних права, културне аутономије, територијалне самоуправе и (кон)федералних аранжмана, све до сецесије – настоје да се заштите од националне мајоризације. Да је већинска демократија неодржива у национално сложеним земљама упозорио је још Џон Стјуарт Мил и једино решење тог проблема је, на бази искустава Швајцарске и Белгије, формулисао Аренд Лајпхарт. Реч је о консоцијативној демократија која је и садржана у дејтонском Уставу БиХ, али је остала недоречена за трећи ентитет.

• Под геслом преласка из дејтонске у бриселску фазу БиХ, са ентитета на заједничке органе већ је пренесено 56 надлежности. Да ли би централизација учинила БиХ бољом државом?

– Видели смо да ни централизација чак 56 ентитетских надлежности није БиХ учинила ништа јединственијом, функционалнијом и ефикаснијом државом. А не би је побољшало ни преношење још 56 ентитетских надлежности на заједничке органе. Проблем је, наиме, друге природе. У БиХ не постоји државни патриотизам, него три национализма или, како би рекли Хрвати, не постоје "домољуби" него само "родољуби". Срби се неупоредиво више идентификују са Републиком Српском и Србијом, а Хрвати са "Херцег-Босном" и Хрватском. А дојучерашњи муслимани су националном узурпацијом појмова бошњаштво и босанство онемогућили да их друга два народа чак и у будућности препознају као своје.

• Међународни званичници понављају да је БиХ нефункционална и скупа, јер има 13 влада и исто толико парламената. Зашто редовно прећуте да је од тога броја 11 влада и парламената у Федерацији БиХ?

– Та очигледна прећуткивања чињеница доводе у сумњу принципијелност међународне заједнице. Међутим, српска страна има јаке и индиректне доказе да проблем није у њој, јер Република Српска је, упркос иностраним притисцима, постала у економском, социјалном и политичком погледу бољи део БиХ. Истовремено, у Федерацији БиХ и на државном нивоу све запиње и поред спољне подршке.

• Хрвати су се изјаснили за свој, трећи ентитет. Бошњачки лидери су одговорили да то не долази у обзир, јер би водило гетоизацији БиХ. Хоће ли хрватски предлог, ако буде усвојен, увести БиХ у мирније воде?

– Једино трећи ентитет, односно федерација три националне републике може да спасе БиХ као државу. Алтернативе су или распад или бесконачни међународни протекторат. Током деценије и по наметнутог ентитетског сустанарства са Бошњацима, број Хрвата у БиХ се преполовио. Зато је одлучно опредељење за ургентну легализацију "Херцег-Босне" постало ствар националног консензуса, без обзира на то што би то "матица Хрватска" радије тактички одложила за после пријема у Европску унију. Колико видим, и код Бошњака све више сазрева свест да им унитарну БиХ не може подарити ни Америка, ни Европска унија, ни Организација конференције исламских земаља и да се о односима у заједничкој држави, ипак, ваља демократски договорити са комшијама. Наравно, Република Српска у тим разговорима нема ништа непосредно ни да тражи, ни да добије, али, БиХ би, у том случају, као целина запловила у мирније воде.

• Реформа полиције требало би да се заврши у септембру, а после тога наставиће се преговори о промени Устава БиХ. У оба случају Република Српска биће под притиском да део својих надлежности пренесе на БиХ. Због чега, пре свих, творци Дејтонског споразума настоје да га радикално промене?

– Дејтонски споразум заиста није обезбедио стабилну и функционалну државу, али је питање у ком правцу га треба мењати. Вашингтон и Брисел су кренули у погрешном правцу и, што због ароганције моћи, што због инерције, тешко одустају од својих намера. Но, сви познати механизми присилне интеграције већ су негативно тестирани у БиХ и Лајчак, понављањем потеза, тражи излазну стратегију Канцеларије високог представника из Сарајева. Дакле, ваља издржати још овај круг притисака, а вођство Републике Српске неће попустити. Овоме треба додати и самопоузданији став Србије која би као гарант Дејтонског споразума морала да се пита и о његовим изменама. Осим тога, успешан повратак политике Владимира Путина на Балкан вероватно се неће зауставити на Косову и Метохији, тим пре што је и Русија чланица Савета за спровођење Дејтонског споразума. Све у свему, наредна година или бар друга половина мандата Канцеларије високог представника могла би почети реалнијим међународним приступком "босанском питању".