Турско-грчки спор у Медитерану

Специјално за "Политику"
Истанбул, 19. августа – Чим је Никозија саопштила да се на међународном тендеру пријавило неколико компанија за истраживање нафте и гаса у југоисточном Медитерану, у Турској су дали знак за узбуну. Протести лете на све стране, чији ехо је одмах допро и до Брисела.

"Поднете су пријаве за три блока за истраживање нафте и гаса. Једна је стигла из САД, а две од конзорцијума у коме су компаније из Норвешке, Британије и Уједињених Арапских Емирата", саопштило је Министарство за трговину и индустрију у Никозији. Њихова имена нису саопштена, али је најављено да ће до краја године бити познато ко ће добити мамутски посао.

Према проценама норвешке консултантске фирме ПГС испод дубина Медитерана, југоисточно од Кипра, крију се значајне резерве нафте и гаса. Ради се о четири, можда, и шест милијарди барела. За владу у Никозији то су количине блага вредне.

Када две земље немају односе, када не могу да се ослободе бремена непријатељске историје, онда је и најмањи неспоразум разлог за подизање политичке температуре, за тензије. У Анкари су истог часа повисили тон. "Кипарски Грци не представљају острво у целини. Они морају да узму у обзир и вољу кипарских Турака", истичу у Анкари.

"У Медитерану се може очекивати ескалација тензије, уколико Никозија настави да се овако понаша", изјавио је Хасан Ерчакиџа, портпарол турског председника на северном Кипру Мехмеда Али Талата.

Турски амбасадор у ЕУ Волкан Бозир, открива истанбулски "Туркиш дејли њуз", одмах је упутио писмо комесару за проширење ЕУ Олију Рену. "Унилатерални планови за истраживања у Медитерану су у супротности са међународном правом", истакао је он и додао да у једном таквом пројекту треба да учествују и кипарски Турци.

"Република Кипар као суверена држава и члан ЕУ користи своја суверена права", одговорио је Рен, открива истанбулски лист. Најновији неспоразуми потврђују, оцењују у Бриселу, да се хитно мора пронаћи решење "кипарског проблема", који већ деценијама оптерећује односе у Европској унији и Уједињеним нацијама.

Турска је у октобру 2005. године постала кандидат за улазак у ЕУ, мада још није признала Републику Кипар. Она се нашла на удару зато што не поштује споразум о царинској унији и још не дозвољава грчким бродовима и авионима да користе њене луке и аеродроме. То је био један од разлога што је Брисел у неколико области преговоре ставио "на лед" .

На југу острва не остају дужни. "Став Анкаре о овом питању нема основа у међународном праву, јер је самопрокламована турска држава на северу Кипра – непризната. Ово питање је ексклузивно у домену кипарске владе", кажу у Никозији. Грци потежу и тежи аргумент: прете да ће блокирати приближавање Анкаре ЕУ.

Турска се не предаје. Државна петролејска компанија( ТПАО) ће такође ангажовати стране фирме на истраживању нафте практично у истим водама. Без обзира на спор интересовање је, наводно, велико. Али, за сваки случај се додаје: ова фирма је способна – ако то буде потребно –да сама обави те радове.

У наелектрисаној ситуацији, високи представници две кипарске заједнице треба да се састану у уторак, како би уговорили сусрет Тасоса Пападопулоса и Мехмет Али Талата.