Ко је најпопуларнији у ДС

Ипак је политика а не математика била пресудна у чињеници да је Бојан Пајтић на изборима у Демократској странци освојио мање гласова од четири своја потпредседника који су, случајно, били Ђиласови кандидати. Објашњење којим је нови лидер ДС-а покушао да оправда ту чињеницу само је изазвало забуну у јавности. А то што је истим објашњењем покушано да се и неформалним каналима оспоре медијски наводи да је потпредседник Борислав Стефановић, са 1.602 освојена гласа, најпопуларнији у странци, показује колико то боде очи.

Пајтић је у недељу увече у „Утиску недеље” рекао да је у питању математика и процедура, јер делегати могу да гласају за једног председника и за пет кандидата за потпредседнике, додајући: „Ја и Ђилас смо могли да добијемо до 3.000 гласова, а потпредседници 15.000.”

Гласало је, иначе, укупно 2.768 делегата, али ради лакше рачунице, узмимо да их је било 3.000 – опредељивали су се за једног од два председничка кандидата и за пет од десет потпредседничких кандидата. Теоретски, дакле, сваки од пет првопласираних потпредседничких кандидата могао је да добије по 3.000 гласова – да су сви делегати мислили исто – и то је тих укупно 15.000 гласова. Под тим условом и Пајтић је могао да има максималних 3.000 гласова као председнички кандидат, а Драган Ђилас – ниједан. И обрнуто. Али, резултат је такав какав је био у стварности (враћамо се на стварне цифре): 1.461 глас за Пајтића и 1.277 за Ђиласа, уз 30 неважећих.

Разлика између Пајтића и Ђиласа могла је да буде и убедљивија, али и мање убедљива, као што су и Стефановић и остали потпредседници могли појединачно да добију мање гласова него што су добили, па да опет буду „изнад црте”. А могли су и Пајтићеви потпредседнички кандидати да освоје више гласова и потисну Ђиласове са прва четири места. И све би то било математички логично. Али, ништа од тога се није десило, јер је расположење делегата на 18. скупштини ДС-а било такво какво је било и резултат је такав да су медији прогласили Борислава Стефановића за најпопуларнијег у странци. Могли су, можда, то да учине и са Драгољубом Мићуновићем који је опет изабран за председника Политичког савета и то уз подршку 2.555 делегата – да није био једини кандидат за ту функцију.

Наравно, Стефановићев резултат вероватно није последица искључиво његове омиљености у странци. Може да значи да је највештије излобирао за своју победу, а можда само да су други кандидати били мање пожељни. И, наравно, не значи да би Стефановић освојио толико гласова да је био председнички кандидат. Можда га чак нико не би ни кандидовао за лидерску позицију (мада су одмах кренуле спекулације да би управо он могао да буде Пајтићев наследник на челу ДС-а). 

У сваком случају, први потпредседник ДС-а очигледно није срећан покушајем релативизовања његовог резултата. Јуче је за лист „Ало” рекао: „Жао ми је што неки кажу да је то ствар математике. Ако је то тако онда је свачији резултат производ математике, а не популарности.”

Чини се да се Пајтић на старту непотребно запетљао. Могао је само да каже да је гласање показало да је Стефановић најпопуларнији међу потпредседницима, а да је избор председника странке сасвим други ниво приче. И ту онда не би имало шта да се дода.