Век пријатељства Рајса и Срба

„Ево ме код вас. Шта желите да учиним за вашу земљу?”, питао је Арчибалд Рајс по доласку у Србију ратне 1914. Само неколико година било је довољно да постане један од највећих пријатеља које је наша земља икада стекла, а век од почетка његовог рада у Србији обележен је јуче покрај споменика који му је подигнут у Топчидерском парку. Венце су уз интонирање химни Швајцарске и Србије положили председник Томислав Николић, швајцарски амбасадор у Београду Жан-Данијел Рух, градоначелник престонице Синиша Мали и представници Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије.

– Ја сам швајцарски добровољац Српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара – започео је Николић говор на овој свечаности Рајсовим речима и додао да је наш пријатељ том поруком дефинисао своју улогу у Србији.

Председник је подсетио на детаље из Рајсове биографије, рекавши да је рођен у Хаузаху у покрајини Баден у Немачкој 1875. и да је до Првог светског рата живео у Швајцарској.

– Умро је, ми смо убеђени у то – као Србин, у Београду 1929. Остао је веран својој струци, јер је дошао да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилима у нашој земљи. Тако је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу. Европска и светска јавност из пера непристрасног извештача била је тачно и благовремено упозната са истином у Србији и о Србији. И тада, уосталом као и данас, све што није било у медијима као да се није ни десило – навео је Николић.

По речима председника, Рајс је голготу Великог рата прошао „као један од нас, а не као странац међу српским војницима и народом”. Николић је поменуо и допринос овог доктора и криминолога после победе у Првом светском рату, уз подсећање да је био у делегацији југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу, док је у Београду својим иновацијама утицао на модернизовање тадашње полиције и стекао многобројне медаље, почасти и заслуге.

– Завештао нам је и дело „Чујте, Срби” о врлинама нашег народа, али је желео да га читамо после његове смрти због другог, значајнијег дела, у коме нам с љубављу скреће пажњу на мане, а тај део најрадије заборављамо. Рајс се због онога што нам је замерио у септембру 1928. наљутио и у интервјуу за „Политику” рекао да чак намерава да оде из Краљевине СХС и да свако стрпљење има своје границе. Болело га је што ни за десет година после Првог светског рата није постављен ниједан камен у сећање на оне који су ослободили Србе – истакао је Николић, али и подсетио да је Рајс ипак до краја остао уз српски народ и да је његова последња жеља била да му се срце после смрти пренесе на Кајмакчалан, где му је посвећен и епитаф.

Амбасадор Швајцарске конфедерације у Србији Жан-Данијел Рух пренео је честитке председника његове земље Дидијеа Буркхалтера због почасти одатих Рајсу и нагласио да је снага веза и солидарност швајцарског народа са Србијом, као пре 100 година, показана и приликом недавних поплава.

– У време када се Србија недавно суочила са великим поплавама, покретачка снага постала је брига о жртвама. То је управо мотив који је покретао и Арчибалда Рајса. Није само бол коју осетимо када видимо да наш ближњи пати хранила његову емпатију према ратним жртвама. Оснивач Научног полицијског института из Лозане такође је схватио да жртве желе да разумеју и да су жељне правде. Једном приликом је изјавио да нема неутралности када је злочин у питању. Помоћ жртвама хуманитарних катастрофа и борба за кажњавање злочина и даље спадају у основе спољнополитичког деловања Швајцарске – поручио је Рух.

Н. Белић

----------------------------

„Добро нас је познавао, а ипак нас је волео”

Свечаности у част Арчибалда Рајса присуствовали су и министар спољних послова Ивица Дачић, министар културе и информисања Иван Тасовац, представници дипломатског кора многобројних земаља... Комеморацију су заједнички организовали амбасада Швајцарске и Министарство за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, па се окупљенима обратио и министар задужен за ове ресоре Александар Вулин.

– Арчибалд Рајс дошао је у Србију позван сликом зла, а остао је у њој загледан у слику добра. Остао је дирнут патњом српског народа и заљубио се у величину и лепоту тог народа. Срби умеју да буду најлепши народ када је све око њих ружно, највећи када се људскост око њих смањује и најбољи када све око њих постаје лоше – поручио је Вулин. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додао је да се „значај једног народа мери по величини и моћи његових непријатеља”.

– Срби су увек имали велике и најмоћније непријатеље. Али вредност и врлина једног народа мери се значајем, величином и добротом његових пријатеља. Срби су увек имали највеће и најбоље пријатеље. Рајсова величина је у томе што нас је тако добро познавао, а ипак нас је волео. Бар да научимо да не гурамо од себе пријатеље и да се не окрећемо увек онима који не мисле тако добро о нама. Верујем да ова генерација то зна и да уме да цени и пријатеље и пријатељство – подвукао је Вулин.

Учесници комеморативног скупа у част Арчибалда Рајса после полагања венаца разгледали су и поставку изложбе сачињене од фотографија и записа о животу Арчибалда Рајса која је смештена поред његовог споменика у Топчидерском парку