Разговори о Украјини у Нормандији

Специјално за „Политику”

Москва – Руски, а вероватно и светски, медији могу да одахну – званични део прославе савезничког искрцавања у Нормандију је завршен. За дивно чудо, упркос очекивањима, а понекад и навијањима појединих медија, и не само медија, све је завршено цивилизовано, ништа се страшно није десило, учесници су чак нашли у себи довољно снаге да се фотографишу заједно.

Истини за вољу, француски председник Оланд је двапут вечерао, Дејвид Камерон се није руковао са Путином, а амерички председник је разочаран што није успео да изолује руског колегу. А кад су већ могли други, одлучио је да се и он „случајно” сретне с њим.

Тако руски медији данас пишу о догађају који је, уместо због значаја повода, много већу пажњу привукао због своје политичке позадине. Не пропуштају, наравно, да забележе да је при сусрету Владимира Путина са Дејвидом Камероном, својим првим саговорником у низу сусрета које је имао у Француској, изостало руковање. Посебно је оштар у изјави за „Политику” руски историчар Владимир Лавров, заменик директора за науку Института за историју Руске академије наука:

„Не дај Боже да поново затреба руска крв, да поново затреба да их Русија спасава – пружиће они руку и црном ђаволу! Не би то било први пут у историји, као што није први пут да забораве да их је Русија толико пута у историји спасавала. Сада се понашају тако зато што мисле да су јачи.”

У Москви се о искрцавању у Нормандији говори као о веома важном догађају у Другом светском рату, о томе да је акција блиставо изведена, да је све то „допринело да се рат заврши 1945. а не за 45 година”, али се истиче да је фашизму сломљена кичма у Стаљинграду и на Курској дуги, као и да су највеће и најважније битке ипак вођене на копну, а не из ваздуха.

Неки историчари су спремни да оправдају закаснелу помоћ савезника чињеницом да „раније нису могли”, док други сматрају да такво оправдање не стоји – постоје ситуације кад се нешто просто – мора.

Наравно, руски медији, иако истичу да су сусрети у Довилу протоколарни и да није реч ни о каквим преговорима, истичу да је то прва прилика да се лидери најмоћнијих земаља света сретну са Путином. Највећу пажњу привукао је (не)очекивани сусрет са америчким председником Обамом, и мада су информације о садржају разговора за сада још сасвим кратке, штуре, и представљају уобичајену фразу „да што пре треба зауставити крвопролиће”, чињеница да је до сусрета ипак дошло тумачи се као шанса да ће проблеми у Украјини ипак почети да се решавају.

Медији подсећају на још један „случајни” сусрет два председника, у такође не баш повољној политичкој ситуацији – реч је о самиту Г-20 у Петербургу, када Обама није желео да се сретне са својим домаћином Путином. Ипак, до сусрета је дошло „случајно”, а непосредно после тога је Путин изнео свој предлог за решавању сиријског проблема, којим је спречен рат само неколико дана пре његовог предвиђеног почетка.

Нешто мању, али ипак велику, пажњу привукао је Путинов „успутни” сусрет са Петром Порошенком, новоизабраним председником Украјине. У петнаестоминутном разговору, у присуству Ангеле Меркел, речено је такође, „да треба што пре прекинути крвопролиће на југоистоку Украјине, као и да обе стране треба да обуставе ратна дејства”. Шта ће нови украјински председник предузети да тако и буде, остаје да се види.

Понашање Франсоа Оланда, који је „као прави Француз издржао гастрономско мучење, вечеравши одвојено са Путином и Обамом”, наишло је на одобравање руске јавности, поготову због одлучности да не попусти Обами, већ да испуни уговор одавно потписан са Русијом и испоручи два носача хеликоптера, који на јесен треба да буду завршени. Његов гест се посебно цени јер се један од бродова зове „Севастопољ”, што „у последње време на Европљане делује као црвена марама на бика”, а Обама је инсистирао да се бродови, уместо Русији, продају НАТО-у.

У Москви се у последње време говори да би Оланд могао бити посредник у преговорима између истока и запада Украјине.

Сматра се да је јучерашњи Путинов интервју француским медијима, у коме је рекао да нема намеру „ни од кога да бежи” и да ће разговарати са свима који хоће с њим да разговарају, избио из руку аргументе противника дијалога – ако једна страна хоће да разговара, а друга само прети и подстиче ратну реторику, и не само реторику, ко је ту онда агресор, а ко миротворац?

И није случајно што је, након тога, према информацијама из руских медија, Дејвид Камерон променио своје планове и стигао на „Орли” да са Путином поразговара пре свих осталих. И – да забележимо – на крају разговора је ипак дошло до руковања. Значи ли то да је нешто и договорено, остаје нам да нагађамо или да сачекамо сутрашњи дан, када ће вероватно све бити јасније.

Љубинка Милинчић

---------------------------------------------------------

Свечано обележен дан „Д”

Кан – Свечаност којом се обележава 70 година од искрцавања савезничких војника у Нормандији одржана је јуче у Кану, граду на северу Француске.
Први пут званично је одата почаст 20.000 цивила колико их је убијено током 100 дана битке за Нормандију, а на јучерашњи дан пре 70 година скоро 3.000 их је страдало под бомбама, готово колико и савезничких војника, преноси француски лист „Фигаро”. „Желео сам да будем овде са вама како бих истакао жртву коју је цивилно становништво поднело оних дана и оних ноћи у којима је Француска поново освојена”, рекао је Оланд на церемонији обележавања дана „Д”.
Ниједан становник Нормандије није знао да ће 6. јуна 1944. године бити први дан једне од најжешћих битака које је Француска војевала, а у којој је убијено 110.000 људи, од којих 20.000 цивила, навео је он, подсетивши на акције чланова покрета отпора који су током ноћи олакшали искрцавање, помогли савезницима и нападали нацисте. „Младе генерације морају да памте да се овде два милиона војника сукобило на подручју где је живело милион цивила”, истакао је француски шеф државе.

Британски ветеран Џим Кели (91) (Фото Ројтерс)

Он је одао почаст свима, нагласивши да су Нормандијци цивили учествовали у борби храбро колико и војници који су били ангажовани у ослобађању Француске. „Управо зато што је Француска проживела ту драму, она је солидарна са другим земљама које доживљавају исту судбину и учествује у очувању мира на границама Европе и Африке. Јер ми то дугујемо у знак сећања на оне који су дали своје животе за нас”, поручио је Оланд мислећи на ситуацију у Украјини и Нигерији.
Француска је изузетно свечано обележила „најдужи дан”, дан „Д, уз присуство 19 шефова држава и 1.800 ветерана, наводи француска штампа.
О величини догађаја говори програм и листа званица, међу којима су британска краљица Елизабета Друга, у пратњи чланова краљевске породице, амерички председник Барак Обама, руски шеф државе Владимир Путин, али и новоизабрани украјински председник Петар Порошенко.
Од око 1.800 ветерана који присуствују церемонији, неки су јуче први пут поново били у Нормандији откако су се међу 130.000 савезничких војника искрцали на нормандијску обалу, а већина је старија од 90 година.
На свечаност је позвано 9.000 званица, а процењује се да је церемонији у региону који се годину и по дана припремао за ову годишњицу и где је месецима било немогуће наћи смештај присуствовало и око 150.000 грађана.
За безбедност се бринуло око 12.000 полицајаца, војника и ватрогасаца.