Пети тријумф Бразила

Први пут светско првенство организовале су две земље – Јужна Кореја и Јапан – а како је то изгледало најбоље сведочи одлука Фифе да више не прихвата „двојне” кандидатуре. Први изузетак донео је и други – први пут три земље имале су директно право учешћа, поред браниоца шампионске титуле Француске и оба домаћина, а упркос томе у квалификацијама је наступио рекордан број земаља – 199.

Југославија није учествовала на првом шампионату који је одржан у Азији, а „наш” представник Велибор-Бора Милутиновић (1944) поставио је јединствен рекорд – пети пут узастопно учествовао је на светским првенствима као тренер, увек са другом репрезентацијом: са Мексиком 1986, Костариком 1990, САД 1994, Нигеријом 1998. и Кином 2002.

Светски прваци елиминисани су већ у првој фази. Французи, које је водио Роже Лемер, на старту у А групи изгубили су од Сенегала са 1:0, затим су играли нерешено с Уругвајем (0:0) и у последњем сусрету изгубили од Данске са 2:0. Ни двоструког светског првака Уругвај бод отет од „триколора” није задржао на шампионату... Пораз од Нигерије у Ф групи практично је елиминисао Аргентину, још једног двоструког шампиона света. Хрватској, трећепласираној екипи на претходном шампионату ни победа над Италијом (2:1) није била довољна за пролаз у нокаут фазу, а Холандија, подсетимо, као ни Југославија није изборила учешће на Светском првенству...

У тој ситуацији Бразил је доминирао шампионатом: седам утакмица – седам победа – без продужетака, без пенала. У групи савладао је Турску (2:1), Кину (4:0) и Костарику (5:2), у осмини финала Белгију (2:0), у четвртфиналу Енглеску (2:1), у полуфиналу уз Јужну Кореју најпријатније изненађење шампионата Турску (1:0) и у финалу у Јокохами троструког првака света Немачку са 2:0. Роналдо се головима у 67. и 79. минуту искупио за слабу игру на претходном шампионату и донео пети тријумф Бразилу.

У финалу за Бразил су играли Маркос, Лусио, Едмилсон, Роке Жуниор, капитен Кафу, Жилберто Силва, Клеберсон, Роберто Карлос, Роналдињо (од 85. Жунињо), Ривалдо и Роналдо (у 90. Денилсон), а селектор јединог петоструког светског шампиона био је Луиз Фелипе Сколари.

Најсветлија тачка немачког тима, који је водио Руди Фелер, био је голман Оливер Кан, који је проглашен за најбољег чувара мреже, а и најбољег играча првенства, док је Роналдо морао да се задовољи тиме што је са осам погодака постао најбољи стрелац... Уосталом Немачка је у нокаут фази сва три ривала, а то нису биле фудбалске велесиле већ Парагвај, САД и Јужна Кореја победила само са по 1:0...

Јужна Кореја је у осмини финала елиминисала Италију после продужетака (2:1), у четвртфиналу Шпанију бољим извођењем једанаестераца и постала прва земља из Азије, која се пласирала у полуфинале светског првенства, а у борби за треће место изгубила је од Турске (3:2)...

Иако у Првој групи квалификација Југославија није имала ривале од којих би морала да зазире доживљен је неуспех. Као селектор стартовао је Илија Петковић и у јединој утакмици коју је водио савладан је Луксембург са 2:0, а у наставку на клупу је сео Милован Ђорић и у утакмицама са Швајцарском код куће (1:1), Словенијом у гостима (1:1) и Русијом на свом терену (0:1) „плави” су освојили само два бода...

Огласио се аларм и Ђорића је заменила „тројка” Дејан Савићевић, Вујадин Бошков, Иван Ћурковић и на дебију у Русији освојен је бод (1:1). После победа над Фарским Острвима (6:0 и 2:0), Швајцарска је побеђена у гостима (2:1) и у мечу са Словенијом на Стадиону Партизана Југославији је била потребна победа за одлазак у Јужну Кореју и Јапан, али освојен је само бод (1:1). Пошто последње коло није ништа могло да промени (Словенија савладала Фарска Острва са 3:0, а Југославија Луксембург са 6:2) Словенци су са бодом више освојили друго место у групи иза Русије и отпутовали на шампионат.

У последњој репрезентацији која је под именом Југославија учествовала у квалификацијама за светски шампионат играли су поред осталих и Ивица Краљ, Младен Крстајић, Горан Ђоровић, Славиша Јокановић, Бобан Дмитровић, Никола Лазетић, Дејан Станковић, Предраг Мијатовић, Саво Милошевић, Предраг Ђорђевић, Матеја Кежман, Иван Гвозденовић, Дарко Ковачевић...

Био је то седми неуспех репрезентације Југославије у квалификацијама за светска првенства (1934, 1938, 1966, 1970, 1978, 1986). У следећим квалификацијама, за 18. светско првенство 2006. играла је репрезентација Србије и Црне Горе.

Сутра: Немачка 2006.

--------------------------------------------------------------

XVII првенство света

Домаћин: Јужна Кореја, Јапан (2002).

Пласман: 1. Бразил, 2. Немачка, 3. Турска, 4. Јужна Кореја.

Финале: Бразил – Немачка 2:0.

За треће место: Турска – Јужна Кореја 3:2.

Број учесника: 32.

Број мечева: 64.

Број гледалаца: 2.705.197 (просечно 42.267).

Систем: осам група по четири екипе; по две првопласиране екипе иду шеснаестину финала (нокаут фаза).

Најбољи играч: Оливер Кан (Немачка).

Најбољи стрелац: Роналдо (Бразил) 8.

Најбољи млади играч: Лендон Донован (САД).

Најбољи голман: Оливер Кан (Немачка).

Најдопадљивији тим: Јужна Кореја.

Награда за фер-плеј: Белгија.

Најефикаснија екипа: Француска 15.

Голови, укупно: 161 (2,52 по утакмици).

Учесници у квалификацијама: 199.

--------------------------------------------------------------

Најбољи тим шампионата

Голман: Оливер Кан (Немачка), Рушту Речбер (Турска).

Одбрана: Роберто Карлос (Бразил), Сол Кемпбел (Енглеска), Фернандо Ијеро (Шпанија), Хонг Мјунг Бо (Ј. Кореја).

Средина: Ривалдо (Бразил), Роналдињо, Михаел Балак (Немачка), Клаудио Рејна (САД), Јо Санг Чул (Ј. Кореја).

Напад: Роналдо (Бразил), Мирослав Клозе (Немачка), Ел Хаџи Дијуф (Сенегал), Хасан Шаш (Турска).