Инфаркт и у основној школи

Међу академцима Београдског универзитета за око 15 одсто је у порасту број младих који имају проблема са алергијама. Ординације су пуне младића који траже помоћ због проблема са кичмом, а једна од најчешћих тегоба је дискус хернија. Све се чешће доживљава инфаркт у млађим годинама, а најдраматичнији је случај ученице београдске основне школе која је после часа физичког васпитања доживела инфаркт.
Ово су само неки од здравствених проблема који муче младу популацију последњих година. Иако нема званичних статистика, искуства лекара говоре да младе, у забрињавајућем броју, муче срчана обољења, тумори и различите врсте инфекција.
Како наглашавају доктори из ургентних служби, најтеже им пада када родитељима младића и девојака који изненада премину морају да објашњавају шта се догодило "кад да су им деца била здрава и без икаквих тегоба".

- Код младих људи све је чешћа напрасна смрт. Шеснаестогодишњаци данас много пуше и пију алкохолна пића, па су им крвни судови угрожени. Млади, такође, често иду у теретане у жељи да изгледају што боље па долази до прскања крвног суда у глави и излива крви у мозак. Познато је и да оболевају од хепатитиса Бе, али и од сиде - објаснила је др Радмила Шехић, начелница смене у београдској Хитној помоћи.

Др Владислав Вукомановић, директор Педијатријске клинике Института за мајку и дете, каже да су упале срчаног мишића и срчане опне такође присутне код млађе популације. Он објашњава да су, према неким статистикама, код пет одсто људи до 33 године приликом обдукције нађени "ожиљци" на срцу као узрок прележаног миокардитиса, а да они нису ни знали да су га имали.

Млади у Србији имају проблема и са инфекцијама. После респираторних инфекција које су најчешће међу млађом популацијом, за шта лекари "криве" трећи крајник, истиче се да за само неколико "степеница" заостају уринарне инфекције. Подаци показују да на 1.000 рођене деце уринарне инфекције добије петоро малишана. Др Драгутин Тричковић, директор Института за мајку и дете и стручњак у овој области, каже да ће се, ако се неправилно лече, у 80 одсто случајева инфекције поновити, али и да су од свих урођених аномалија између 30 и 40 одсто урогениталног порекла.

Карцином не погађа само старије грађане. Проф. др Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију у Београду, каже да постоје малигни тумори који су типични за младе до 18. године, попут рака крвног и лимфног ткива, тумора мозга и меких ткива.

- Годишње од такозваних солидних малигних тумора, који обухватају све врсте осим карцинома крви и лимфе, региструјемо око 150 оболелих. Чињеница је да се граница оболевања из године у годину спушта ка млађој популацији - истакао је др Боројевић.

Чести су и малигнитети костију, што потврђује и др Бранко Сбутега, из Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица". Ова врста злоћудних тумора јавља се код младих који су закорачили у другу или трећу деценију. Симптоми који упозоравају да је обољење напредовало јесу болови и отицање ногу и руку, ограничени покрети и повишена седиментација.

- Тумор се најчешће налази на доњем крају бутне кости, горњем крају потколенице и надлактице, као и у пределу кука. Догађа се да се обољење јави и код деце у пубертету, онда када највише расту. У бившој СФРЈ бележили смо између 350 и 400 случајева оболелих од малигнитета костију, а сада се само у Србији код више од 500 људи болест дијагностификује - каже др Сбутега.

Ординације су пуне и тридесетогодишњака који траже помоћ због проблема са кичмом, а једна од најчешћих тегоба је дискус хернија, која може да изазове и озбиљне компликације.

Да би били здрави као дрен и спремни за стварање породице у каснијем животном добу, лекари упозоравају младе на неопходност редовних систематских прегледа. Зденка Јанковић, доктор медицинских наука из београдског Завода за здравствену заштиту студената, каже да се на основу десетогодишње ретроспективе систематских прегледа око 25.000 академаца прве и треће године Београдског универзитета уочава да је у порасту за 15 одсто број оних који имају проблема са алергијама. У порасту је и слабовидост за 18 до 24,5 одсто која захтева корекцију ношењем наочара или сочива. Испитивања у школској 2005/06. години показала су да деформитет кичменог стуба има седам одсто студената, промене на кожи око шест одсто њих, а аномалије стопала пет одсто прегледаних. Повишен крвни притисак је примећен код 1,2 одсто младића и девојака, а шум на срцу код 0,9 одсто студената.

- Од акутних обољења највише су заступљена обољења органа за дисање, потом органа за варење и урогениталног система. Млади су најосетљивија групација становништва која је под оптерећењем такозваног социјалног оболевања, што обухвата стања попут нежељене трудноће, полно преносивих инфекција, убиства, самоубиства, насилних повреда и злоупотребе психоактивних супстанци. То је последица сиромаштва, експлоатације, незнања и ризичног понашања - рекла је др Јанковић.

Неправилно држање код академаца је смањено, иако се чак 45 одсто студената не рекреира, а на развој тешких обољења одлучујући утицај имају и дуван и алкохол, што много не узрујава студенте, јер око 25 одсто њих свакодневно пуши, а 22 одсто конзумира "тешка" пића.