Призивање Хитлера зарад дисквалификације противника

Упадљива полуизолација, како су неки коментатори назвали третман који је Владимир Путин ових дана добио у Француској, наставак је сукобљавања Истока и Запада око украјинске кризе коју је обележило и неколико релативно неуобичајених феномена. Прослава 70. годишњице дана „Д” на обале Нормандије избацила је и један апсурд који је мало ко могао раније предвидети – лидер земље која је можда најзаслужнија за ломљење кичме нацистичког режима све чешће се суочава са поређењима са лидером Трећег рајха. Поређења Путина и Хитлера су у америчком јавном мњењу заправо почела још 2008, за време рата у Грузији, а после неколико година каквог-таквог затишја поново су активиране немирима на Криму и Украјини.

Сем незаобилазног копца када год је прилика да се критикују Русија и њен председник, сенатора Џона Мекејна, поређењу Путина и највећег злочинца у историји човечанства нису одолевали ни бивши амерички саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински и некадашњи шаховски првак Гари Каспаров.

За Бжежинског је Путин понашањем у Грузији следио правац који ужасно подсећа на потезе које су Стаљин иХитлер вукли тридесетих, док Олимпијске игре у Сочију неодољиво подсећају оне из Берлина 1936.

Нови турнус у поређењу нацистичког фирера и руског председника започео је Бернар Анри Леви, који је одржао говор и на Мајдану у Кијеву, поручивши окупљенима да се на њих устремила сила која се спрема да ампутира део Украјине и учини оно што се ниједна сила ни у једној другој европској земљи није усудила да уради већ деценијама.  

„Аргумент је познат”, рекао је Леви, „то је аргумент који је Хитлер употребио 1938. године о Судетима који говоре немачки да би заузео Чехословачку.”

Опскурни француски филозоф који је изгубио професионални интегритет „критиком” Канта на постулатима филозофске школе „ботулизма”, за коју је превидео да је само плод маште једног париског сатиричара, окренуо се агитовању за агресивно решавање међународних сукоба и такозване хуманитарне интервенције. Тренутно је фокусиран на дискредитовање Путина свим „интелектуалним” средствима обилато користећи нацистичке аналогије.

Врхунац неумесног поређења је, међутим, стигао са далеко утицајније и релевантније адресе. Бивша шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон упоредила је пре неколико месеци руску интервенцију на Криму са нацистичком инвазијом тридесетих година прошлог века.

„Ако вам се чини да сте ово већ видели, то је зато што је Хитлер то урадио 1930”, изјавила је Клинтонова, која је виђена као кандидат демократа на председничким изборима 2016. године.

Путин до пре неколико дана није реаговао на њене опаске када је за француски радио о том питању дао сексистички коментар како је боље не расправљати се са женама.

„Кад људи прелазе границу, то није због њихове снаге, него због њихове слабости”, додао је Путин. „Али слабост можда није најгора особина за жену.”

После неколико мање или више запажених нацистичких аналогија на Путинов рачун, нешто више прашине подигао је испад британског принца Чарлса. 

До трапаве омашке искусног принца са вишедеценијским престолонаследничким стажом дошло је за време његове посете Канади, када му је једна госпођа испричала о свом бегу из Пољске у Канаду 1939. и рекла да је њена породица која је остала настрадала у нацистичким логорима.

„И сада Путин ради исто што и Хитлер”, одговорио је британски престолонаследник.

Нацистичке аналогије које сада углавном циљају на Владимира Путина нису, иронично, пре извесног времена биле мрске ни самом руском председнику. Тако 2007. изјављује: „Нове претње, налик онима из времена Трећег рајха, носе исте захтеве о праву на изузетност и диктат у свету”, чиме је очигледно алудирао на САД.

Позивање на нацисте није заобишло ни међународну политику према Србији у не тако давној прошлости. Уговору у којем објашњава о чему се ради на Косову, Бил Клинтон је оправдавао своју одлуку да бомбардује Србију, запитавши се: „Шта би било да је неко послушао Винстона Черчила и раније се успротивио Адолфу Хитлеру?”

Феномен помињања Хитлера и нациста у дебати, међутим, не доводи до продубљивања и јачања аргументације, него, напротив, окончава сваки смисаони дијалог. Убризгавањем омрзнутих личности и појава у расправу призива се дух највећег зла, а противник се таквим поређењима доводи у неодбрањиву ситуацију: „Шта, бранићеш некога ко је као Хитлер?!”

Тренд да се, како расправа одмиче, повећавају шансе да се потегне „аргумент” Хитлера, уочио је амерички адвокат и писац Мајк Годвин, који је проучавао понашање људи током дискусија на форумима на интернету. Из тога се изродио такозвани Годвинов закон познат и под другим именима као што су играње на карту Хитлера или свођење на Хитлера (reductio ad Hitlerum).

Крајњи циљ оваквих логичких трикова јесте да се суочавање различитих ставова приведе крају у сопствену корист, јер како неко ко подсећа на нацисте може да буде у праву? Када се потегне најтеже оружје хитлеровских аналогија, нема пуно места за објашњавање и дијалог, па је у најмању руку неукусно помињати таква поређења.

Драган Вукотић

--------------------------------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Нова историографија: Пошто су одбранили Стаљинград, амерички војници су се искрцали у Нормандији и сами прегазили Немачку.

• Ко зна шта би било да су Немци тада имали Меркелову.

• Савезници су се тада топло волели, све до хладног рата.

• На свечаности годишњице „Ди деја”, Путина ће сместити у девојачку собу.

• Операција „Оверлорд” планирана је у Техерану још 1943. године. Данас би у Техеран могли да дођу само Руси.

• За ондашњу Немачку „Ди деј” је био почетак краја. Ових дана се нови почетак приводи крају.

• Да ли НАТО, у част ове годишњице, планира искрцавање на Крим?

• Данас слави цела Европа, па и Мађарска, Бугарска, Румунија, Независна Држава Хрватска... Све победник до победника.

• Американци су се заиста храбро борили у Нормандији. Тек касније их је ухватио вијетнамски синдром.

• Ако је Први светски био Велики рат, овај Други је био још већи. Све ће то бити сића према трећем.

Драгутин Минић