Миротворци се уморили

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Вести са светских кризних жаришта која контролишу трупе међународне заједнице, од Авганистана до Ирака, али и информације из земаља које су се одазвале позиву да пошаљу своје војнике, упућују на закључак –миротворци су се поприлично уморили од ширења мира.

Немци би најрадије повукли трупе из контингента међународних снага ИСАФ у Авганистану, истиче недељник "Цајт". Британцима је авганистанска авантура, извесно, тек друга брига. Основни проблем са којим се политичари и војни заповедници суочавају јесте решење загонетке – како се повући из Ирака, а не изгубити образ, не наљутити америчке савезнике: "Премијер Гордон Браун доспео је у незавидан положај због захтева својих војних старешина за хитно повлачење трупа из Ирака... Партнери у САД сматрају да би такав потез био ружан, разочаравајући и погубан по морал трупа међународне заједнице", садржај је острвских коментара.

У САД, најзад, шири се "вијетнамски синдром". Минулог викенда "Њујорк тајмс" је објавио писмо из Ирака осморице аутора, војника и подофицира 82. падобранске дивизије чији се припадници називају "америчким чуварима части". Описали су "рат како су га видели", да би закључили: "Схватимо да су Ирачани ослобођени тираније, захваљујући нашем учинку, али ми смо им отели – самопоштовање... Убрзо ће разумети да је најбољи начин враћања дигнитета да нас назову правим именом – армијом окупатора – и принуде нас на повлачење".

Принуда на повлачење адут је администрације САД којим се плаше савезници, тврди британски дневник "Дејли мејл" и цитира аргумент војних саветника САД који се, наводно, предочава представницима земаља које намеравају да опозову трупе из Ирака: "Изгубићете више људи приликом повлачења, него ако останете на терену". Стивен Бидл, војни саветник Беле куће, поручио је Лондону, посредством медија: "Ваши војници ће бити приморани да изборе пут кући... Шиитске милиције ће покушати да створе утисак да су приморале Британце на повлачење."

Упозорење није имало жељени ефекат. Група високих британских официра издала је саопштење о садржају разговора са премијером Брауном на тему повлачења трупа из Ирака. У тексту је наведено: "...Ми, старији војни команданти, констатујемо да (британска) војска не може да допринесе стабилизацији ситуације... Приоритет је, зато, да се у складу са репутацијом армије повучемо са терена... Чак и ако америчка страна сматра да би такав потез приморао САД да додатним трупама обезбеде – функционисање нафтне индустрије."

У име официра, иступио је британски генерал сер Ричард Денет, саопштивши војнички, сажето: "...Ако кажем да нисмо у могућности да шаљемо нове контингенте у Ирак, то је разумљиво, уколико се води рачуна о животима војника."

Слична размишљања присутна су у немачкој јавности када се поведе реч о немачким војницима у Авганистану. Основно питање у расправама је: чему присуство у далекој земљи?

После погибије тројице агената Савезне криминалистичке службе (БКА) и саветника немачког Министарства спољних послова, надомак Кабула, у медијима су освануле веродостојне информације, по којима су жртве настрадале на путу ка одредишту тајних преговора са талибанима. Тај податак не само да није званично демантован, већ је недељник "Шпигл" долио уље на ватру. Објавио је информацију да и Савезна обавештајна служба БНД негује контакте са талибанским побуњеницима не би ли умереније међу њима приволела да се укључе у процесе демократског развоја земље.

Сходно чињеницама, распламсала се јавна расправа: "Талибанским побуњеницима у Авганистану, дакле, нуди се повратак на позиције са којих су их пре шест година протерале интервентне трупе интернационалне заједнице", закључио је Оскар Лафонтен из странке Левице, препуштајући другима да извуку закључке. Социјалдемократски портпарол владиног кабинета у Берлину Томас Штег је узвратио: "Без талибана се не може, наравно без оних ’умерених исламиста’ који су хуманистички настројени..."

Индиректно признање владиног портпарола да Берлин преговара са талибанима ублажили су извори у обавештајном окружењу. Преко одабраних новинара "допунили" су информацију: "Савезници и партнери Немачке информисани су о науму Берлина, наравно да су и сагласни".