Вода исправна, сем у Обреновцу и Баричу

У свим деловима града који се снабдевају из београдског водоводног система, вода за пиће је хигијенски исправна и здравствено безбедна, осим у Обреновцу и Баричу. Taмо је пуштена само техничка вода, која не сме да се користи за пиће, припрему оброка, прање воћа, поврћа, посуђа и личну хигијену.

Стручњаци Градског завода за јавно здравље, у чијим се лабораторијама свакодневно контролише квалитет оводе, напомињу да је она под непрекидном контролом и да задовољава све прописане стандарде. За квалитет важна су 134 параметра која се проверавају, а од тога око 20 најважнијих се анализирају веома брзо како би надлежни могли одмах да реагују ако се покаже да је течност загађена.

Београђани пију воду која задовољава захтеве правилника донетог 1998. године и у неким деловима је строжи и од оних у Европској унији, напомиње др Марина Мандић-Миладиновић, начелник Лабораторије за хуману екологију и екотоксикологију Градског завода за јавно здравље, додајући да нису сви параметри који се контролишу једнаке важности.

– Београђани без бојазни могу да пију воду са чесме. Да она није у реду, ми бисмо то рекли и дали препоруке шта даље. Или би „заврнули славине”, или би воду прогласи техничком или објавили да је треба прокувавати пре коришћења. Контрола се и обавља да би се могло на време реаговати. У ванредној ситуацији она мора да буде брза и опсежна и ради се у сарадњи са стручњацима погонске лабораторије водовода и службом санитарне контроле – објашњава др Мандић-Миладиновић.

Санитарни техничари овог завода свакога дана узимају узорке тамо где су погони за прераду воде која се дистрибуира потрошачима, затим из резервоара где се складишти течност за краће време, као и онде где су такозвана точећа места на мрежи – у јавним објектима: школама, вртићима, болницама, продавницама. Узорци се у флашама носе у лабораторију. Пре тога ради се контрола одређених параметара, попут температуре, мутноће, хлора... На основу свих тих анализа и оних које се обаве у лабораторији, добијају се брзе процене квалитета течности и даје се савет водоводу шта треба даље радити.

– Сва испитивања почињемо од брзих параметара и на основу тога дајемо процене. Захваљујући хемијским анализама, можемо неке параметре да добијемо за пола сата и да сазнамо да ли преко хемијских индикатора у води постоји нешто што би могло да укаже да је дошло до погоршања микробиолошког квалитета. То је битно јер уколико би патогене бактерије биле у води, могле би да изазову такозвану хидричну епидемију и доведу до разболевања великог броја људи – сматра др Мандић-Миладиновић.

Градом је недавно, у време ванредне ситуације „прострујала” и информација да у води коју пијемо са чесме има доста пестицида, а др Мандић-Миладиновић напомиње да су они регистровани код реке Саве, што је нормално у овом периоду године, а сада посебно због великог спирања са земљишта.

– То није изненађење. Истина је да нисмо регистровали у води виши ниво пестицида од оног који је максимално одређен. Чим се уочи да их има, додаје се активни угаљ у воду и то је најбоља мера да се пестициди уклоне из ње. Када је реч о хлору, треба знати да је у свакој ванредној ситуацији то мера са којом се полази, јер мора да се повећа његова количина зато што штити воду од микробиолошких узрочника који би били унети у њу на путу до потрошача – додала је Мандић-Миладиновић.

-----------------------------------------------------

Потрошачи зову завод

Др Марина Мандић-Миладиновић објашњава да их потрошачи зову и говоре да им је вода мутна или да чудно мирише. На локалном нивоу те промене могу да буду изазване, на пример, неким радовима у згради.

– Одмах покушавамо, уколико је то тачно, да пронађемо место од којег све то креће, да ли је неко нешто лоше спојио, да ли радови нису добро обављени, или је на славину изашла вода из нечије веш-машине... На сваку жалбу одреагујемо – објашњава шефица лабораторије у овом заводу.