Сао Пауло загушен због штрајка

Улаз у стадион „Итакерао”, источно од центра Сао Паула, личи на ратно поприште, а само за три дана, утакмицом између Хрватске и Бразила, треба да почне највећа фудбалска фешта на свету. И јуче ујутру полиција је немилице бацала сузавац на штрајкаче и разнородне учеснике масовних протеста који граде барикаде, пале гуме и гађају кордоне свим расположивим средствима. Извештаји са лица места, где се сјатила армија спортских новинара из целог света, драматични су. Штрајк радника метроа ушао је у шести дан, а то је једини превоз којим се релативно лако може кретати по овом мегаполису.

Седамдесетак штрајкача ушли су у једну од главних станица метроа како би спречили минимално, законом гарантовано, кретање возова, јављају многобројни латиноамерички репортери. Ту их је дочекао кордон полиције и засуо сузавцем. На скупштини синдиката радника метроа, одржаној у недељу, одлучено је да се штрајк продужи до даљег. Четири милиона становника Сао Паула и околних предграђа сваког дана користе подземну железницу па је град готово паралисан.

Сао Пауло је иначе познат по километарским саобраћајним загушењима, а у четвртак, првог дана обуставе рада, достигнут је историјски рекорд: колона која је сатима стајала у месту у централном делу овог града била је дуга 239 километара.

Упркос пресуди локалног суда који је на ванредној седници прогласио штрајк нелегалним, радници су наставили обуставу рада. Знају да њихови захтеви више него икад раније имају баш сада шансу да буду задовољени. Сада, када у град долази уз десетине хиљада љубитеља фудбала из целог света и двадесет шефова држава, са својим обезбеђењем, којима је потребан слободан пролаз од аеродрома до хотела или резиденције и до стадиона.

Тренутно функционишу само приватне линије, али она државна црвена, која води до стадиона, у штрајку је.

Иако су казне за непоштовање закона и за неодржавање минималног возног реда са 30.000 повећане на 150.000 евра, радници се не предају. Страхује се од генералног штрајка, а 90 одсто радника других великих предузећа, како тврде вође синдиката, подржава захтеве машиновођа метроа.

Они траже повишицу од 12 одсто, док послодавци нуде само 8,7 одсто. Сви латиноамерички медији цитирају Марка Пола дел Нера, председника Фудбалске федерације Бразила, који покушава да умири јавност и да минимизира проблем.

„Ако не раде возови, радиће аутобуси и приватни аутомобили. Увек постоји алтернативно решење.”

Тешко да је било кога убедио, нарочито пошто је свет видео застој од 240 километара, и то пре него што су важни државници стигли у град.

Председница Бразила Дилма Русеф, коју чекају председнички избори у октобру, жалила се пре неки дан да су „Бразилци необјашњиво намргођени на Мундијал”. Иако признаје да је било великих пропуста и прекорачења трошкова, она не види зашто би сада пред овакав догађај Бразил показивао своју тамну страну.

Председник здруженог синдиката Фенаметро, који обухвата све подземне јавне превозе у Бразилу, рекао је за Ројтерс да радници више неће да слушају никакве изговоре.

Гувернер Сао Паула Гералдо Алкмин припретио је масовним отказима уколико се саобраћај хитно не нормализује.

Масовно незадовољство Бразилаца почело је да се испољава пре годину дана, а повод је била одлука да поскупе карте за аутобуски саобраћај. Десет милијарди долара потрошених на изградњу стадиона, иако је предрачун био знатно мањи, долило је уље на ватру. Бразилци траже да се новац троши на болнице и школе, а не да иде у руке корумпираних политичара или у џепове функционера Фифе. Нико није могао да верује да ће најфудбалскија нација на свету остати доследна својим захтевима и пред само отварање Мундијала. Али они и даље у хору узвикују како више вреди једна нова болница него један гол бразилске репрезентације.