У 10 општина победила Српска листа

Иако је шеф канцеларије за КиМ Марко Ђурић честитао српским грађанима на Космету на високом степену одговорности, излазност на ванредним изборима за косовски парламент била је ниска, мања него на прошлогодишњим локалним изборима. А нарочито Срби са севера, који су овим изборима ушли у косовски систем, нису придали велики значај присуству српских посланика у парламенту у Приштини. Изузетак је необичан случај општине Зубин Поток, где је изашло 36,14 одсто уписаних бирача.

У државном врху влада уверење да је, без обзира на проценат излазности, важно што су косовски Срби изашли на изборе и што ће имати своје легитимне представнике у парламенту.

За српску страну ови избори су били испуњавање Бриселског споразума и обавезан корак ка формирању Заједнице српских општина (ЗСО).

Премијер Александар Вучић је констатовао да је било важно да Срби гласају, а Ђурић је објаснио и зашто: „Сада можемо да кажемо да на КиМ имамо и јаснију и бољу ситуацију када је реч о будућности целокупног политичког процеса и сигурнију перспективу за стварање ЗСО.” Премијер је рекао да је одзив бионизак али неочекивано низак и у албанским срединама и да су се „седам дана пред изборе мењали правила, што нигде на свету нема...”

Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић очекује да се сада убрзаним темпом оствари оно што је договорено Бриселским споразумом, првенствено формирање ЗСО. Он је подсетио да је Приштина кроз сваки облик политичких, па чак и неполитичких активности, покушавала да, без обзира што је договор из Брисела статусно неутралан, протури знакове статусног обележавања своје такозване независности.

Београд очекује да ће српски посланици у косовском парламенту имати значајну улогу у доношењу закона важних за позиционирање ЗСО и да ће, како је навео шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун, успешно спречавати доношење закона који су против њиховог интереса, као што је закон о стварању такозваних безбедносних снага Косова.

Према још незваничним подацима, у свих 10 општина са већинским српским становништвом победила је листа „Српска” коју је подржавао званични Београд.

Према садашњем распореду снага, а на основу података ЦИК-а, на територији целог Косова победила је Демократска партија Косова Хашима Тачија, дојучерашњег косовског премијера.

На питање „Политике” да ли ће „Српска” подржати у будућој влади Тачија, уколико он буде премијер, председник коалиције „Српска” и народни посланик у Скупштини Србије Александар Јаблановић каже да ће се консултовати са Владом Републике Србије, с којом ће бити у тесној сарадњи и у свим другим важним питањима везаним за Космет.

Он сматра да је још рано да се говори о подршци „Српске” било ком албанском политичком лидеру, јер до објаве коначних резултата има још месец дана.

Шеф владине канцеларије за КиМ најавио је да ће у наредним данима бити отворени разговори о спорним одлукама ЦИК-а везаним за дистрибуцију мандата. Према Јаблановићевом уверењу, „Српска” ће, уколико остане правило о 10 загарантованих места (што је по важећем косовском закону) за српску заједницу у косовској скупштини, добити најмање девет мандата, мада он тврди да ће Приштина морати да попусти под притиском међународне заједнице и изврши прерасподелу по Закону о општим изборима, који је ЦИК прекршио уочи самог изборног процеса.

„Очекујемо да нам се врате мандати и да на основу садашњег распореда снага ми у парламенту имамо најмање 16 посланичких места”, закључио је Јаблановић.

Он каже да је у недељу на територији Космета изашло око 53.000 Срба, од којих је 11.330 интерно расељених, али да ЦИК не излази са тим податком, јер још нису обрађена бирачка места у четири општине на северу и да недостаје још 26.000 српских гласова.

За објашњење ниске излазности, у Београду постоје две теорије. Дрецун је рекао новинарима у скупштини да је веома ниска излазност бирача доказ огромног незадовољства грађана начином на који је досадашња администрација у Приштини проналазила одговоре на њихове свакодневне животне проблеме.

С друге стране, Слободан Лаловић,функционер ДСС-а, ванпарламентарне странке која је позивала на бојкот, сматра да ниска излазност око 24 одсто Срба који су гласали представља упозорење београдским властима да промене политику према Космету.

Шеф посланичке групе опозиционог ДС-а и бивши преговарач са Приштином Борислав Стефановић сматра да је слаба излазност „зао друг српског интереса на КиМ” и да не може да слути на остваривање права Срба на КиМ и заштиту њихових интереса.

Срби уједињени јужно и северно од Ибра око „Српске” листе, која је имала 67 кандидата (из девет општина, јер Зубин Поток није делегирао кандидате), забележили су највећи проценат излазности у Клокоту – 51,74 од укупног броја бирача, потом у Партешу са 49,19 одсто, Штрпцу – 48,74, Ранилугу – 45,88, Грачаници – 41,43 одсто и Новом Брду – 35,26 одсто од укупног броја уписаних у бирачки списак.

Када је у питању север Косова, како за „Политику” наводи Јаблановић, највећа излазност забележена је у Зубином Потоку, од 36,14 одсто од укупно више од 8.000 уписаних бирача, потом следи Лепосавић са 24,82 одсто, који је на списку имао 19.500 бирача, Звечан са 23,24 одсто, где је број пунолетних грађана који су могли да гласају био већи од 8.000, док је најмање заинтересованих за косовске парламентарне изборе било у северној Косовској Митровици. Тамо је на 33 бирачка места, у седам бирачких центара гласало тек – 17,62 одсто бирачког тела, а уписано је више од 26.000 бирача.

----------------------------------------------

Да југ барем мало личи на север

На северу Космета, где је генерално забележен најмањи одзив гласача, највећа излазност је констатована у Зубином Потоку, општини која чак није делегирала ниједног кандидата међу 67 имена на листи „Српска”. Стеван Вуловић, градоначелник општине Зубин Поток, за „Политику” каже да то није никакво изненађење, јер су Срби из Ибарског Колашина послушали Владу Републике Србије и премијера и одазвали се на изборе како би заједно са званичним Београдом радили на останку, али и повратку Срба у покрајину. Он наводи да је пре избора предлагао да Срби са севера не дају ниједног кандидата за косовски парламент, већ да сви буду са југа и да се цело бирачко тело са севера анимира како би помогло југу. Он мисли да би на тај начин могло да се освоји 30 циљаних мандата.

„Моја идеја која није наишла на разумевање, била је да помогнемо југу да бар мало личе на нас”. Међутим, и поред обрта, и поред кампање коју сам водио непуна 24 сата, успео сам да анимирам житеље Ибарског Колашина који су у највећем броју, што се тиче севера, били на биралиштима и тиме показали да верују државном врху”, каже за „Политику” Стеван Вуловић.